David iz Beograda je ostvario san skoro svakog dečaka u Srbiji: Igra igrice za novac i za njegovo ime čulo je pola sveta

FOTO: PIXABAY

Za većinu ljudi sa naših prostora „izmišljena“ zanimanja poput blogera, influensera i gejmera još uvek postoje „tamo negde“ i prema toj legendi rade ih lenji ljudi kojima je lakše da se late pametne tehnologije, miševa i tastature, umesto da pronađu pravi posao. Istina je ipak drugačija i pokušaćemo da je ispričamo iz ugla mladog Beograđanina čije ime je već poznato u svetu internacionalnog gejminga.

Dok je David Miljanić (29) u tinejdžerskim danima, na pragu srednje škole, birao između terorista i antiterorista, pokušavao da oslobodi taoce i razmišljao kako da stigne do kraja misije u Counter-Strike-u, nije ni sanjao da će mu upravo to biti buduće zanimanje u kojem će uživati, ali od kojeg će i zarađivati.

– Priča sa igricama je počela još u osnovnoj školi, kao hobi. Primarna stvar mi je bila košarka, a igrice totalno sporedna, od kojih sam najviše igrao Counter. Igrao sam, možda, ukupno 4-5 sati u nedelju dana i u tom trenutku uopšte nije bilo naznake da video igre mogu da postanu posao, a kamoli sport. Prve turnire igrao sam u 2011. godini i tada me je ponela atmosfera. To je bila neka prekretnica, koja me je zainteresovala – priča nam David.

Prema njegovim rečima, ova igra je doživela ekspanziju 2012. godine i od tog trenutka do danas, sve više se ulaže u nju, a i generalno u gejming kao vrstu elektronskog sporta.

– Kada sam razmišljao da postanem profesionalac u ovoj igri, svi su me maksimalno podržali i bili tu za bilo kakvu vrstu pomoći i motivacije u mom napretku. Ljudi koji nisu u gejmingu i nemaju kompletno razumevanje za ovu vrstu sporta, misle da su igrice vid zabave, a u stvari su veoma kompleksnog i takmičarskog karaktera – dodaje mladić.

Ubrzo, igranje video igrica postalo je njegov „od 9 do 5“ posao, sa treninzima brzo se pokazalo koliko truda i rada je potrebno da bi napredovao i postao uspešan u onome što radi.

– Kada je u pitanju sama takmičarska igra na profesionalnom nivou, razmišljamo o dve stvari – trenažnom procesu sa aspekta pripremnog perioda u kojem se potpuno pripremamo sa opšteg, specifičnog i takmičarskog karaktera. U svemu tome postoji individualna igra, grupna (2-3 igrača) i timska igra (5). Planiranje pripreme se zasniva na postavljanju ciljeva, metoda kako da dođemo do tih ciljeva i korišćenja sredstava (vežbi koje koje koristimo u trenažnom procesu). Druga stvar je takmičarski proces koji zavisi od kalendara takmičenja i u odnosu na ciljeve planiramo igru. Ovde vodimo računa i o drugim timovima koji ne zaslužuju veliki respekt, ali i protiv takvih se igra na najvišem nivou – objašnjava nam Miljanić.

Advertisements

Kao i u svakom sportu, kako kaže, mora da postoji potpuna saradnja članova tima i odlična atmosfera u timu, ali i „kompletan“ pojedinac koji u svakom momentu treba da zna i da bude svestan načina na koje bi mogla da se razvije situacija.

– U tehničkom smislu, ova igra je izuzetno zahtevna kada je u pitanju rešavanje samih zadataka. Od brzine njenog dejstva i tehničkog umeća zavisi ishod igre. Jedan od tehničkih zahteva je i predviđanje mogućih rešenja od strane protivnika – dodaje on.

Trenutno, ovaj gejmer igra za nemačku organizaciju, odnosno klub „Oniks“ u timu sa još dvojicom Srba i dvojicom Ukrajinaca. Imaju trenera, koji u ovakvom sportu služi da analizira protivnika i pripremi ekipu za meč, traži tajm-aute i pomaže savetima.

– Najveću odgovornost imaju sami igrači, a pre svih, naravno, kapiten ekipe. Gejmeri se uglavnom opredele za jednu igru kojoj se maksimalno posvete, ako žele da budu takmičari na najvišem nivou. Potrebno je mnogo truda i treninga, kao i u svakom drugom sportu. Pripreme za neko bitno takmičenje se dešavaju uglavnom u takozvanom Butkempu, okupe se igrači u jednoj kući, žive i igraju zajedno od 7-14 dana, to je ujedno i neka vrsta timbildinga – kaže David.

Zanimanje kojim se bavi donelo mu je dosta putovanja na turnire, druženje, upoznavanje mnoštva ljudi iz različitih kultura, prihoda i uz veliku ljubav, stigli su i uspesi. Tako je Davidov tim osvojio prvo mesto na evropskom zimskom turniru 2017., prvo mesto na OMEN by HP 2017., prvo mesto na CSadria Klan Čempionšipu, takmičenju u Indiji, ali bili su šampioni i na takmičenju u Beogradu. Zatim, ništa manje važna druga mesta donela su mu A1 Adria takmičenja u Hrvatskoj i poljski kup elektronskih sportova, dok se njegov tim plasirao u polufinale DrimHek takmičenja u Mumbaju i to je, čini se, tek početak.

– Nastavak svoje karijere vidim kao dolazak na sam vrh „Counter-Strike“ scene sa sjajnom ekipom u kojoj trenutno igram. Imamo dosta turnira i kvalifikacija u narednom periodu i verujem da možemo da postignemo velike ciljeve i grabimo svim snagama ka tim ciljevima – zaključuje mladić.

(Izvor: Blic)

Advertisements