Poziv je prihvatila i tada se desila najlepša stvar u njenom životu
Ona je bila jedna od najvećih pesnikinja prošlog veka. Kada čujemo njene stihove naviru nam suze na oči, a ona je sama po sebi bila vrlo mudra i poetična žena. Kakva žena takav i život.
Ljubavna priča Desanke Maksimović ostaviće vas bez daha.
Ljubavna priča Desanke Maksimović i njenog izabranika Sergeja Slastikova Kalužanina jedna je od onih koje se ne zaboravljaju. Desanka je nakon zvršenih studija na Filozofskom fakultetu bila pozvana da bude gost u jednom ruskom klubu. Poziv je prihvatila i tada se desila najlepša stvar u njenom životu. Upoznala je Sergeja za kojeg se kasnije i udala.
Osim po pesmama Desanka je često spominjana i zbog neobične ljubavi. Ipak, sve prepreke nisu bile važne, jer je ona od prvog trenutka znala da je baš on čovek njenog života.
U jednom intervjuu govorila je o tome kako je upoznala čoveka sa kojim je provela život.
– Pozvali su me Rusi jednog dana da u njihovom klubu održim predavanje i pročitam nekoliko svojih pesama. Tu sam upoznala Sergeja. Da li je to bila ljubav na prvi pogled? Verovatno! Ali, sigurno, moja prva ljubav i prvi muškarac s kojim sam se poljubila. Bila sam već zrela devojka. Kasnije smo se zbližili – pričala je slavna pesnikinja.
Varnice koje su prštale između dvoje pesnika bile su očigledne, ali iako je Sergej Slastikov hteo da odvede Desanku pred oltar – ona nije tako lako pristala na njegovu bračnu ponudu. Morao je da čeka da ona ispuni sve svoje dužnosti i obećanja.
Pošto je bila najstarija u roditeljskoj kući Desanka je smatrala da pre udaje mora da izvede na put “decu” – mlađu braću i sestre. Objasnila je zaljubljenom Rusu zavet koji je sama sebi dala i slovenske duše su se razumele.
– Strpljivo je čekao dan kada smo se napokon venčali i zasnovali svoj dom – opisuje Maksimović.
Sergej je bio ruski emigrant, a kao mladi kadet tokom Prvog svetskog rata je zarobljen od Turaka, uspeo je da se nakon projnih putovanja dočepa Beograda.
Nakon venčanja je završio glumačku školu i dobio ponudu da ode u Skopski teatar. Međutim, zbog Desankine službe u Beogradu on je to odbio.
– Zaposlio se u izdavačkoj kući „Prosveta” kao prevodilac ruskog jezika. Za svog života preveo je četrnaest knjiga. Pisao je i pesme za decu, potpisujući se kao “Kalužanin”. Bio je rodom iz Kaluge, šumovite oblasti blizu Moskve – kaže Maksimović.
Desanka je bila potomkinja srpskog kneza i vojskovođe Jovana Simića Bobovca i plemkinja srpske poezije, Desanka Maksimović i uprkos plemenitom poreklu nije marila za to što Sergej nije bio plave krvi.
Ja sam se udala za čoveka kojeg je moje srce tražilo, bez obzira na to što je bio siromašan. U njemu sam našla ono što sam želela – odgovarala je Maksimović.
Nikada nije žalila zbog toga što nije imala dece. Kao najstarija u roditeljskoj kući, odgajila je brojnu braću i sestre. Brinula o njima sve dok nisu postali svoji ljudi. Tako je proživela osećaj materinstva.
– Kasnije, u braku, moj stvaralački rad me celu ispunjavao. Kada bih napisala jednu pesmu, kao da sam tri deteta rodila. Toliko bih se istrošila. Ja sam se sva davala – ispričala je tada Desanka Maksimović.
Sergej je preminuo 1976. godine. Sahranjeni su jedno pored drugog.
(Izvor: Espreso/ Glossy)