Tokom proteklih pet milenijuma ljudska vrsta vodila je oko 14.500 ratova u kojima je stradalo do 3,5 milijardi ljudi, na ovaj ili onaj način. Praktično smo imali samo oko trista godina mira, a kako to izgleda kada se smesti u „tajmleps“ i stavi na kartu sveta možete videti na...
Četrdesetih godina prošlog veka došlo je do velikog porasta zapošljavanja žena. S obzirom na to da je većina muškaraca bila na ratištu, kako bi nadoknadili radnu snagu, poslodavci su morali početi zapošljavati žene, a da su se tome morali prilagoditi, svedoči pamflet sa savetima za zapošljavanje žena objavljen na...
Prelepa kći ubijenog kneza Lazara i kneginje Milice, maloletna Olivera, odlaskom u harem Bajazita, podnela je žrtvu za dobrobit Srbije i srpskog naroda. Poslata je pravo u naručje ubice njenoga oca. Najmlađa kći kneza Lazara i kneginje Milice, rođena je, pretpostavlja se, između 1373. i 1376. godine, u Kruševcu. Roditelji...
Kao i ostala južnoslovenska plemena, Srbi su došli na Balkan za vreme velike seobe naroda tokom 6. i 7. veka naše ere. Najranije sistematizovane podatke o Srbima na Balkanu nalazimo u spisima vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita, u X veku. Evropski narodi su Srbima pripisali epitet "kraljeubice", što ne čudi...
Savezničke trupe stigle su u neutralnu Grčku 1915. pokušavajući da pomognu Srbiji, ali je ekspedicija stigla prekasno i u nedovoljnom broju da spreči pad Srbije. Tada je doneta odluka o povlačenju srpske vojske i civila preko Albanije, i pretrpljeni su strašni gubici. 25. novembra 1915. godine, pre 101 godinu, počelo...
Da li ste znali da je supruga knjaza Miloša Obrenovića, Kneginja Ljubica u napadu ljubomore pucala iz kubure i ubila mladu Petriju, jednu od Miloševih ljubavnica? Od Miloševog besa je spaslo samo to što je bila trudna. 1. Rat između Srbije i Bugarske završen je 3. marta 1886. sklapanjem mirovnog...
Iako Srbi daleko više cene Prvi srpski ustanak od Drugog, svako ko drži do istorije ovog našeg naroda, kome je ona draga, ko je poštuje i shvata, ko ceni sve napore koji su vodili ka slobodi, ima na raspolaganju jedno posebno mesto u Srbiji koje bi trebalo da pohodi....
Mila Mihajlović, Srpkinja, istraživač, novinar čuvene italijanske televizije RAI i književnik, slučajno je pronašla dokument Specijalne kancelarije Ministarstva kraljevske mornarice Italije napisan 1917. godine u Milanu, koji baca potpuno novo istorijsko svetlo oko srpske golgote u Albaniji tokom Prvog svetskog rata. Dokument govori i o stvarnoj pomoći takozvanih velikih srpskih...
Istorijski podaci demantuju ustaljeno mišljenje u narodu da smo bili pola veka deo Otomanskog carstva, jer je veći deo zemlje bio okupiran manje od 350 godina Neretko se čuje da su Srbi pod Turcima bili 500 godina. I to mu dođe kao neupitna istina. Ali da li je zaista...
Prvi svetski rat kritični je period naše savremene istorije čije se posledice osećaju do dana današnjeg. Kada govorimo o patnjama srpske vojske tih godina, od Albanije pa do Soluna, govorimo uglavnom o telesnoj patnji. A postoji jedna mnogo gora — ona duhovna. Lako je nama danas u Srbiji, da uzimamo...
Skupa sa ostacima ostataka srpske vojske krajem 1915. godine i početkom naredne, nakon sloma posle udružene ofanzive nemačke, austrougarske i bugarske vojske, povlačio se preko Albanije i Crne Gore i jedan deo naroda, među kojima je bilo mnoštvo žena, dece i staraca. Kada se na jesen 1915. godine slomio otpor...
“Heroju Sovjetskog saveza Vasiliju Zajcevu, koji je sahranio u Staljingradu više od 300 fašista”, reči su koje su ispisane su na snajperu Sovjetskog heroja Zajceva, a danas se mogu pročitati u Vologogradskom muzeju “Staljingradska bitka”. Rođen je 23. marta 1915. godine u selu Jeleninskoje kod Urala. Vasili Zajcev odrastao je...
Gavrilo Princip, revolucionar i član družine pokreta Mlada Bosna, poznat je celome svetu kao čovek koji je pokrenuo Prvi svetski rat izvršivši atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju 28. juna 1914. godine. Osećajući dolazak mladog prestolonaslednika kao pretnju i provokaciju, među revolucionarima se javila ideja da...
Ugovor koji bi promenio sudbinu Srbije da ga je prihvatila, potpisan je 26. aprila 1915. godine. Od tada je prošlo više od 100 godina, ali misao prof. dr Laze Kostića (1897-1979) o ovom događaju i dalje važi: „Jedan takav primer velikodušnosti i istovremeno ludosti nije poznat u istoriji. Srbija...
Javnost je Starog Pašića koliko-toliko ostavljala na miru, ali njegov sin bio je glavni akter skoro svake afere. Učesnik najvećih prevara u Srbiji između dva rata zvao se Radomir Rada Pašić - korupcionaš i kriminalac! Kao korišćenje položaja za lično bogaćenje, korupcija jeste postojala u Srbiji pre Balkanskih i Prvog...
Britanski pisac Robert Heris u svojoj knjizi "Otadžbina" bavi se mogućnošću kako bi izgledao svet da je Hitlerova Nemačka pobedila u Drugom svetskom ratu. Na prvi pogled bi se moglo zaključiti da su razlike između Hitlerove Evrope i današnje Evrope neznatne. Nemačka je najveća evropska ekonomska sila, nemačka valuta je...
Postoji mnogo fotografija koje svedoče o patnji naše vojske i nekolicine civila koji su prepešačili severnu Albaniju. Ovo je fotografija koja do sada nije bila objavljena, a na njoj se nalazi narod koje je prošao golgotu i čeka Italijanski brod da ih prevezu na Krf na oporavak. Nepotrebno je objašnjavati...
Brod Bodrog ima svoju istoriju. Sa njega je ispaljen prvi hitac na Beograd u noći između 28. i 29. jula i tako je otpočeo Prvi svetski rat 1914.godine. Tada je Bodrog bio u floti austrougarske mornarice. Kada je Bodrog kasnije zauzet od strane srpskih vojnika, promenjeno mu je ime u...
Leta 1942. godine Nemci su u Norvešku dovukli oko 5.000 hiljada jugoslovenskih političkih zatvorenika i ratnih zarobljenika. Namera je bila da ih iskoriste za izgradnju odbrambene infrastrukture u slučaju savezničke invazije. Polovina se nikada nije vratila u otadžbinu. Proleća 1940. godine Treći rajh je okupirao Norvešku iz dva razloga koja...
U predvorje Drugog svetskog rata nacistička Nemačka i sovjetska Rusija ušle su kao prijatelji. Sporazum dvojice šefova diplomatija o međusobnom nenapadanju i komadanju okolnih država svakako je deo istorije kojeg se većina Rusa stidi. Potpisan 23. avgusta 1939. u Moskvi, pored klauzule o nenapadanju ovaj sporazum obuhvatao je i tajni...