Potpunim slomom Nemaca, 2. februara 1943. godine, završena je Staljingradska bitka, ključna za ishod Drugog svetskog rata, kojom su konačno pokopani snovi nacističke Nemačke o munjevitom ratu (blickrigu).
Na kraju bitke ostaci nemačkih armija obustavili su otpor, a nemački komandant feldmaršal Fridrih fon Paulus potpisao je bezuslovnu kapitulaciju i predao se sa 90.000 vojnika i oficira. Bio je to slom u opsadi Staljingrada Nemaca i njihovih saveznika – Italijana, Rumuna, Mađara, Hrvata, te pripadnika “Handžar divizije”, sastavljene mahom od bosanskih muslimana…
Taj poraz označio je početak kraja Trećeg rajha.
Staljingradska bitka bila je najveća i najkrvavija u istoriji ratovanja. Trajala je između avgusta 1942. i februara 1943. godine, a u teškim borbama poginulo je, ranjeno ili zarobljeno više od milion vojnika sila Osovine. U toj bici je potpuno razbijeno 75 nemačkih divizija.
“Pacovski rat”
Grad je bio toliko uništen bombardovanjem da se bitka svela na ulične borbe, a nemačka taktika “pacovskog rata” podrazumevala je skrivene snajperiste koji su pucali iz ruševina čim bi neko prešao ulicu ili granatiranje kanalizacije. Kasnije su ovu taktiku favorizovali Rusi, koji su želeli da učine nemačku vojsku stalno napetom.
Jedan nemački oficir pisao je o nepobedivom duhu Rusa tokom Staljingradske bitke.
“Neprijatelj drži pod kontrolom pojedine teritorije Fabrike ‘Crveni oktobar’. Glavno gnezdo otpora je Martenovski pogon. Zauzimanje tog pogona značilo bi da je Staljingrad pao. Avioni sedmicama bombarduju tu fabriku… Tu nije ostalo ništa celo…
Ipak, pomakli smo se samo 70 metara! U tom trenutku je iznad Fabrike ispaljena najpre crvena, a zatim zelena raketa. To znači da Rusi kreću u protivnapad. Ne razumem odakle Rusima toliko snage.
Prvi put tokom rata preda mnom je zadatak koji se jednostavno ne može rešiti… Sada je pogon ponovo u ruskim rukama…”, pisao je nemački oficir.
Medalju “Za odbranu Staljingrada” dobilo je oko 760.000 sovjetskih vojnika. Više od 100 ih je nagrađeno najvišim zvanjem Heroj Sovjetskog Saveza, koje se daje za izuzetnu hrabrost i požrtvovnost.
Simboli herojskog otpora
Kuća Pavlova, obična trospratnica, postala je simbol otpora crvenoarmejaca u Staljingradu. Branila su je samo 24 čoveka, ali Nemci nisu uspeli da je zauzmu tokom tromesečne ofanzive na grad. Vasilij Čujkov, jedan od komandanata sovjetske vojske u Staljingradu, rekao je da su Nemci izgubili više ljudi pokušavajući da zauzmu Kuću Pavlova nego prilikom zauzimanja Pariza.
Mamajev Kurgan, brdo koje dominira nad gradom, takođe je simbol herojskog otpora. Tamo su vođene posebno žestoke borbe, jer onaj ko bi kontrolisao ovo brdo kontrolisao bi celi grad. Sovjetske trupe su branile svoje položaje na padinama tog brda tokom cele ofanzive.
Desetine hiljada sovjetskih vojnika poginulo je u borbama za ovu kotu. Posle se ispostavilo da na Mamajevom Kurganu ima od 500 do 1.250 gelera po metru kvadratnom. Zarobljeno je 91.000 Nemaca i više hiljada vojnika drugih nacionalnosti. Svi su bili krajnje izmoreni, bolesni i gladni. Na zadovoljstvo Sovjeta i zaprepaštenje Trećeg rajha zarobljena su i 22 nemačka generala.
– Mogao se osloboditi svih muka i uzdići u večnost i nacionalnu besmrtnost, no on je radije izabrao odlazak u Moskvu – rekao je Hitler, koji nije bio svestan da je poraz pred Staljingradom samo uvod u poraz na svim frontovima.
U Staljingradskoj bici učestvovalo je više od dva miliona vojnika, a na kraju je izbrojan gotovo isti broj ubijenih, ranjenih ili zarobljenih vojnika i civila. Ubijeno je, ranjeno ili zarobljeno 400.000 Nemaca, 200.000 Rumuna, 130.000 Italijana, 120.000 Mađara i drugih stranih nemačkih saveznika. Sa druge strane poginulo je 478.000 branilaca, a još 650.000 je ranjeno.
(Izvor: Blic)