Preobraženje Gospodnje slave vernici i Srpska pravoslavna crkva za 2 dana. Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada se on pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost čime je najavljio svoje potonje stradanje i slavu.
Tada se „Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilijakoji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu“, – piše u verskim knjigama.
Ikona Preobraženja često krasi ikonostase, a na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.
U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju. Preobraženje Gospodnje, je praznik koji se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, slavi se uvek 19. avgusta.
Preobraženje Gospodnje: Narodni običaji
U narodu se obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama. Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija, tako se najavljuje kraj leta i dolazak jeseni.
Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava. U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.
Običaj je, takođe, da se grožđe deli i na groblju za pokoj duša mrtvih.
Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro ni da neko plače, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
Preobraženje pada u Gospojinskom postu koji su, mahom žene postile, ali tog dana je običaj da niko bez izuzetka ne mrsi.
(Espreso)