Talas lažnih dojava o bombama uznemirio Evropu: Na meti škole, avioni i medijske kuće

Hiljade škola, više od 50 avionskih letova, medijske kuće i najmanje jedan kruzer našli su se na meti pretnji bombama širom Evrope. Prema izveštaju CNN-a, dojave obuhvaćene ovim talasom pokazale su se kao lažne, ali su izazvale evakuacije, preusmeravanja aviona i angažovanje brojnih bezbednosnih službi.

Ko stoji iza poruka i da li su svi incidenti povezani, za sada nije utvrđeno. Evropske vlasti suočavaju se sa dvostrukim zadatkom: da zaštite građane i istovremeno spreče da anonimne pretnje neprestano ometaju rad važnih službi.

Poseban problem predstavlja činjenica da poruke prelaze državne granice, dok se procena opasnosti i odgovor na njih razlikuju od zemlje do zemlje.

Putničke avione pratili i vojni lovci

Dojave koje su se odnosile na avionske letove izazvale su različite bezbednosne reakcije. Pojedini avioni preusmereni su na druge aerodrome, dok su u nekim slučajevima angažovani vojni lovci radi pratnje putničkih letelica.

Nakon sletanja obavljane su provere aviona i prtljaga. U prijavljenim incidentima nisu pronađene eksplozivne naprave.

Iako pojedinačni slučajevi mogu izazvati velika kašnjenja i dodatne troškove, to ne znači da je evropski vazdušni saobraćaj u celini zaustavljen. Eurocontrol je za raniji deo ovog talasa naveo da je ukupan uticaj na saobraćaj ostao ograničen.

Pozivi na usklađivanje evropskih procedura

Izvršni direktor kompanije Wizz Air Jožef Varadi upozorio je da je potrebna bolja koordinacija država. Govorio je i o mogućnosti uspostavljanja centralnog tela koje bi pomagalo u upravljanju ovakvim incidentima.

Prema njegovim rečima, o usklađivanju odgovora razgovarao je sa predstavnicima Evropske komisije. Ipak, takav dogovor otežava činjenica da države žele da zadrže kontrolu nad sopstvenim bezbednosnim odlukama.

Kada jedna pretnja obuhvati međunarodni let, u proveru mogu biti uključene službe više zemalja. Brza razmena podataka tada postaje važna za procenu verodostojnosti poruke i otkrivanje mogućih veza sa drugim slučajevima.

Hiljade škola u Italiji dobile preteće poruke

Veliki broj dojava zabeležen je u italijanskim školama. Prema objavljenim podacima, poruke su 11. novembra stigle na adrese približno 6.300 škola, a narednog dana na još oko 3.778 školskih adresa.

Stotine ustanova evakuisale su učenike i zaposlene, dok su druge nastavile nastavu nakon procene nadležnih.

Premijerka Đorđa Meloni pozvala je građane na smirenost i naglasila da provere nisu pokazale konkretnu opasnost. Predložila je i preciznije protokole, kako masovno poslata poruka sama po sebi ne bi automatski dovodila do evakuacije bez dodatnih pokazatelja rizika.

To podrazumeva procenu nadležnih službi u svakom konkretnom slučaju, a ne zanemarivanje pretnji.

Različite reakcije u školama i na aerodromima

Preteće poruke dobile su i škole u Škotskoj, Severnoj Irskoj i Republici Irskoj. Policijske službe procenile su da poruke nisu verodostojne, pa nisu preporučile evakuacije samo na osnovu njihovog sadržaja.

Pojedini britanski aerodromi takođe su nastavili rad nakon bezbednosne procene.

Greguar Ros iz instituta Chatham House smatra da Evropi nedostaju zajednički kriterijumi za procenu ovakvih pretnji. Njegov stav je da odluke treba zasnivati na dostupnim obaveštajnim podacima i okolnostima incidenta, uz bolju razmenu tehničkih dokaza među državama.

Jedna poruka može izazvati velike troškove

Za slanje lažne dojave potrebno je malo sredstava, dok odgovor može uključivati angažovanje policije, pregled zgrada, evakuaciju i promenu putanje aviona.

Posledice osećaju putnici, porodice učenika, zaposleni i službe koje moraju da preusmere resurse na proveru pretnje.

Stručnjaci za sajber-bezbednost ukazali su i na korišćenje prethodno preuzetih naloga elektronske pošte. To otežava identifikovanje pošiljalaca, jer vlasnik naloga ne mora biti osoba koja je poslala poruku.

Ni naziv organizacije naveden u potpisu nije dovoljan dokaz da ona zaista stoji iza pretnje.

Nema potvrde ko je organizovao dojave

Pojedini zvaničnici i analitičari razmatraju mogućnost da je reč o delu šire kampanje destabilizacije. Međutim, odgovornost konkretne države, grupe ili pojedinca nije utvrđena.

Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je da nema dovoljno elemenata za pripisivanje ovih incidenata stranim državama. Otvoreno ostaje i pitanje da li pretnje školama, avio-kompanijama i medijima imaju zajedničko poreklo.

Dok istrage traju, evropske službe pokušavaju da usklade odgovor koji će omogućiti pouzdanu procenu rizika, bržu razmenu informacija i što manje nepotrebnih prekida. Za građane ostaje važno da u konkretnom incidentu prate obaveštenja nadležnih službi i ustanove u kojoj se nalaze.