Bivša ambasadorka Belgije tvrdi: Pritisak EU doveo do povlačenja snaga iz Pionirskog parka u izbornoj noći

Denis de Hauer, bivša ambasadorka Belgije u Srbiji, izjavila je da je Evropska unija tokom izborne noći 25. oktobra uticala na Aleksandra Vučića da povuče bezbednosne snage iz Pionirskog parka. Prema njenoj oceni, takav pritisak doprineo je sprečavanju moguće eskalacije sukoba.

U razgovoru za televiziju Insajder govorila je o odnosu Brisela prema dosadašnjoj vlasti u Srbiji, političkim promenama nakon pobede Studentske liste i očekivanjima od buduće vlade.

Njena poruka je da sada prednost treba dati stabilnosti zemlje, funkcionisanju privrede i obnovi institucija.

Tvrdnje o ulozi EU tokom izborne noći

De Hauer je navela da evropske institucije nisu bile samo posmatrači događaja u Srbiji. Kao primer izdvojila je povlačenje snaga iz Pionirskog parka, u blizini Predsedništva i Republičke izborne komisije.

Prema njenim rečima, Brisel je izvršio pritisak kako bi se izbegli potezi koji bi mogli izazvati ozbiljno nasilje, pa i sukob sa mnogo težim posledicama.

Tvrdnja o neposrednoj intervenciji EU predstavlja njeno viđenje događaja. U prenetim izjavama nisu navedeni konkretni evropski zvaničnici koji su razgovarali sa Vučićem, niti detalji tih kontakata.

Bivša ambasadorka ocenjuje da je takvo postupanje pokazalo da Unija pažljivo prati političke prilike u Srbiji i da je spremna da pomogne u narednom periodu.

Institucije i privreda kao prvi zadaci

Govoreći o vremenu nakon izbora, De Hauer je naglasila da je važno sačuvati funkcionisanje države i obezbediti uslove za reforme.

Po njenom mišljenju, političke promene treba da budu praćene odgovornim odnosom prema institucijama, uz izbegavanje osvete i obračunavanja sa protivnicima.

Čestitala je studentima na hrabrosti, a građanima koji su ih podržali na istrajnosti. Uspeh studentskog pokreta protumačila je kao pokazatelj da u Srbiji postoji demokratski potencijal i prostor za drugačije političko organizovanje.

Istovremeno je izrazila očekivanje da će nova politička situacija otvoriti mogućnost za kvalitetnije odnose sa evropskim institucijama.

Zašto je Brisel dugo davao prednost stabilnosti

Značajan deo razgovora bio je posvećen politici koju je Evropska unija prethodnih godina vodila prema Beogradu.

De Hauer smatra da je očuvanje stabilnosti Zapadnog Balkana često imalo prednost u odnosu na probleme demokratije i rada institucija u Srbiji. Takav pristup objasnila je značajem Srbije za čitav region.

Prema njenoj oceni, evropski zvaničnici su zbog straha od novih kriza dugo održavali bliske odnose sa Vučićem, uprkos sve izraženijim kritikama njegove vlasti.

Navela je da su primedbe na takvu politiku vremenom postajale snažnije i unutar same Evropske unije.

Političke veze i ograničene reforme

Kao jedan od faktora koji su uticali na odnos Brisela prema Vučiću izdvojila je veze Srpske napredne stranke sa Evropskom narodnom partijom.

De Hauer ocenjuje da su mu ti kontakti pružali političku zaštitu i olakšavali komunikaciju sa uticajnim evropskim predstavnicima.

Tvrdila je i da je na snažnije pritiske odgovarao ograničenim zakonskim promenama, dovoljnim da pokaže određenu spremnost za saradnju, ali bez suštinske promene načina upravljanja.

Posebno je kritikovala razliku između poruka koje je, prema njenom viđenju, upućivao evropskim sagovornicima i onih namenjenih domaćoj javnosti.

U Briselu je, kako je rekla, isticao napore Srbije na evropskom putu, dok je kod kuće evropske zahteve predstavljao kao nerazumevanje Srbije i nametanje tuđih interesa.

Kosovo kao važan deo odnosa Beograda i Brisela

Bivša ambasadorka smatra da je pitanje Kosova bilo jedan od glavnih razloga zbog kojih je EU dugo izbegavala oštriji pristup prema Vučiću.

Prema njenim rečima, on se predstavljao kao političar sposoban da postigne obavezujući dogovor sa Prištinom. Očekivanje takvog sporazuma, ocenila je, uticalo je na spremnost evropskih institucija da održavaju saradnju sa njim.

De Hauer je istakla značaj normalizacije odnosa, slobodnog kretanja, trgovine i sprečavanja novih kriza.

Govoreći o priznavanju Kosova, ukazala je na to da među članicama EU ne postoji jedinstven stav, budući da ga pet država članica ne priznaje. Svojim izlaganjem naglasila je razliku između tog pitanja i nastojanja da Beograd i Priština uspostave stabilnije odnose.

Rusija, Kina i evropska podrška Srbiji

Prema njenoj proceni, na evropsku politiku uticao je i strah da bi snažnije udaljavanje od Beograda dodatno približilo Srbiju Rusiji i Kini.

Zbog toga je, smatra, Brisel nastavljao političku i ekonomsku saradnju, pokušavajući da zadrži uticaj u regionu.

De Hauer je naglasila značaj evropskih investicija, trgovine i finansijske pomoći, ali je ocenila da taj doprinos nije bio dovoljno vidljiv građanima Srbije.

Kritikovala je način na koji su u javnosti predstavljani odnosi sa stranim partnerima. Prema njenom mišljenju, pomoć Rusije i Kine često je dobijala veću pažnju, dok je evropska podrška ostajala u drugom planu.

To je povezala i sa slabljenjem poverenja u Evropsku uniju.

Za naredni period kao najvažnije je izdvojila obnovu institucija, očuvanje političke stabilnosti i konkretnu podršku reformama. Smatra da će se odnos Srbije i EU ubuduće procenjivati pre svega prema rezultatima koje građani mogu da prepoznaju u svakodnevnom životu.