Vlasti Republike Srpske isplatile su najmanje 8,9 miliona dolara za lobiranje u Sjedinjenim Američkim Državama tokom 2025. i 2026. godine, pokazuje analiza američkih registarskih prijava koju je objavila međunarodna novinarska mreža OCCRP. Među ciljevima kampanje bilo je ukidanje američkih sankcija Miloradu Dodiku i pridobijanje podrške za nezavisnost Republike Srpske.
Iznos ponovo privlači pažnju posle Dodikove posete Floridi, koju je predsednik SNSD-a predstavio kao priliku za jačanje političkih i poslovnih veza. Istovremeno, u SAD se vodi zasebna rasprava o finansiranju političkih objava na društvenim mrežama. U njenom središtu je aktivistkinja Laura Lumer, koja je ranije javno podržavala Dodika.
Šta je Republika Srpska ugovorila u Vašingtonu
OCCRP je u prijavama podnetim prema američkom Zakonu o registraciji stranih agenata identifikovao isplate za 11 lobističkih firmi. Reč je o iznosu koji su novinari utvrdili na osnovu pregledane dokumentacije za 2025. i 2026. godinu.
U ugovoru s konsultantskom firmom Dickens & Madson, podnetom u martu 2025, kao jedan od ciljeva navedeno je ukidanje sankcija Dodiku. Angažman je obuhvatio i nastojanje da SAD podrže smenu Kristijana Šmita s mesta visokog predstavnika u BiH. Kao krajnji cilj u ugovoru je navedena nezavisnost Republike Srpske.
Trampova administracija ukinula je sankcije Dodiku u oktobru 2025. Stejt department je tu odluku obrazložio time da su vlasti Republike Srpske preduzele korake kojima su ublažile krizu zbog koje su mere ranije uvedene.
Demokratski kongresmen Bil Kiting u septembru 2026. objavio je izveštaj u kojem je kritikovao odluku o ukidanju sankcija i način na koji se Trampova administracija odnosila prema projektu Južne gasne interkonekcije. U izveštaju je izneo tvrdnju da su odluke administracije finansijski pogodovale pojedincima bliskim američkom predsedniku.
Uplate Lauri Lumer i granice onoga što dokumenti pokazuju
Vašington post je 7. novembra objavio da je pregledao dokumentaciju o četiri uplate Lauri Lumer i njenoj kompaniji King Breaker Media, ukupno vredne više od 60.000 dolara. U dokumentima nije navedena namena novca.
Aleks Brusevic, bivši savetnik Trampove kampanje, rekao je listu da je preko svoje konsultantske firme plaćao Lumer za političke objave. Lumer je osporila tu tvrdnju. Prema njenoj verziji, angažman se odnosio na pripremu istraživačkog materijala.
FACE TV je o američkom istraživanju izvestio u kontekstu lobiranja za Republiku Srpsku, navodeći da je Lumer ranije na mreži X pozivala na podršku Dodiku. Vašington post nije utvrdio da je novac iz prijavljenih uplata stigao od vlasti Republike Srpske niti da se odnosio na njene objave o Dodiku.
Trampovi savetnici u Banjaluci pred izbore
Angažman Džejmsa Blera i Krisa LaSivite otvorio je pitanje veza između lobiranja za Republiku Srpsku i političkog kruga Donalda Trampa još u oktobru. Prema pisanju Njujork tajmsa, vlasti Republike Srpske platile su dvojici Trampovih savetnika da ih savetuju o izbornim pitanjima. BIRN je potvrdio da je Bler bio na završnom predizbornom skupu SNSD-a u Banjaluci 2. oktobra.
Tramp je u prvoj reakciji rekao da bi prekinuo saradnju s dvojicom spoljnih savetnika ako bi utvrdio sukob interesa. Kasnije je novinarima u Beloj kući rekao da, po njegovoj oceni, takav sukob ne postoji. CNN je potom izvestio da su Bler i LaSivita saopštili da su honorar od tog angažmana donirali Trampovoj predsedničkoj biblioteci.
Šta je Dodik saopštio posle posete Floridi
Dodik je 7. novembra izjavio da je na skupu američkih konzervativaca u kompleksu Mar-a-Lago razgovarao sa senatorima, privrednicima i ljudima iz američke administracije. Prema njegovim rečima, predstavio im je političke stavove i razvojne mogućnosti Republike Srpske.
U objavi je naveo i da su se učesnicima skupa obratili Tramp i državni sekretar Marko Rubio. Zaseban sastanak s američkim predsednikom nije pomenuo, a u objavi nije naveo ni konkretan sporazum postignut tokom posete.
Američke prijave pokazuju kome je novac isplaćen i šta je navedeno kao cilj pojedinih angažmana. Za procenu učinka tih poslova ostaje pitanje koje konkretne rezultate vlasti Republike Srpske mogu da povežu s ugovorima finansiranim javnim novcem.
