Zaustavili su Viktoriju na seoskom putu. Predmet u njenom džepu zabeležio je razgovor koji su policajci kasnije drugačije opisali

Viktorija je policajcu predala vozačku i saobraćajnu dozvolu, uverena da će za nekoliko minuta nastaviti put kući. Kada je pitala zašto provera toliko traje, drugi policajac joj je rekao da prestane da postavlja pitanja. Nekoliko minuta kasnije stajala je kraj automobila s lisicama na rukama. Tada je jedan od njih primetio crveno svetlo na uređaju koji joj je virio iz džepa.

Književna prerada internet priče sa osmišljenim raspletom.

Dokumenti su bili uredni, ali joj ih policajac nije vraćao

Seoski put bio je gotovo prazan kada je Viktorija u retrovizoru ugledala patrolu. Čim su se upalila plava svetla, sklonila je automobil na proširenje kraj puta, ugasila motor i spustila prozor.

Iz patrole su izašla dvojica policajaca. Jedan joj je prišao i zatražio dokumenta, dok je drugi ostao kraj službenog vozila. Predala mu je sve što je tražio i čekala. Policajac je pogledao dozvole, zatim tablice, pa ponovo dozvole.

„Da li nešto nije u redu?“, upitala je.

Odgovorio je da je u pitanju kontrola. Viktorija nije primetila da je napravila prekršaj, pa je pitala da li je zaustavljena zbog nečeg konkretnog. Tada je prišao i njegov kolega.

„Sedi mirno i prestani da ispituješ“, rekao joj je.

Viktorija mu je odgovorila da je predala dokumenta i da očekuje da joj se obraćaju pristojno. Policajac kraj prozora zatražio je da izađe iz automobila. Otvorila je vrata i stala kraj vozila. Kada se okrenula da ga pita gde da stane, uhvatio ju je za ruku, okrenuo prema automobilu i stavio joj lisice.

U džepu joj je ostao uključen diktafon

Tog dana Viktorija se vraćala od bake, s kojom je snimala razgovor za porodičnu arhivu. Baka joj je pričala kako je izgledalo selo u kojem je odrasla i nabrajala imena ljudi sa jedne stare fotografije. Posle razgovora Viktorija je ubacila diktafon u džep kratkih pantalona. Zaboravila je da zaustavi snimanje.

Kad joj je policajac pri izlasku iz automobila okrenuo ruku, uređaj je skliznuo do ivice džepa. Drugi službenik primetio je lampicu i pitao šta nosi.

„Diktafon. Snimala sam baku“, odgovorila je Viktorija. Tek tada je shvatila da je uređaj verovatno snimio i njih.

U tom trenutku iz službenog vozila začuo se glas preko radio-veze. Tražili su da patrola ponovi registraciju. Policajac je pročitao oznake sa Viktorijinog automobila, a iz centrale su mu odgovorili da se poslednje dve cifre razlikuju od onih na vozilu za kojim tragaju.

Viktoriji su skinuli lisice i vratili dokumenta. Jedan od policajaca rekao joj je da je može da nastavi put. Pre nego što je ušla u automobil, zamolila ih je da joj ponove imena. Ovoga puta ih je čula.

Preslušala je snimak pre nego što je napisala pritužbu

Kod kuće je pustila snimak od početka. Čula je baku kako objašnjava ko stoji u poslednjem redu na fotografiji, zatim zvuk zatvaranja vrata i rad motora. Posle nekoliko minuta vožnje začuo se njen glas kako policajcu prvi put predaje dokumenta. Na snimku su ostala i njena pitanja, naređenje da izađe iz vozila i odgovor iz centrale o tablicama.

Viktorija je podnela pritužbu i priložila snimak. Kada su je kasnije pozvali da razgovara o događaju, rečeno joj je da su policajci naveli da je odbijala da sarađuje. Zamolila je da zajedno preslušaju deo od trenutka kada je otvorila vrata. Na snimku se čulo kako pita gde da stane, a zatim zvuk lisica.

Nekoliko nedelja kasnije dobila je pisani odgovor. U njemu je pisalo da je vozilo zaustavljeno zbog sličnosti sa automobilom koji je patrola tražila i da je njena pritužba na postupanje službenika prihvaćena. Viktorija je odgovor odložila uz kopiju snimka, pa pozvala baku.

„Završile smo kod one fotografije“, rekla joj je. „Ko je stajao pored tebe u poslednjem redu?“