Muž ju je ostavio u automobilu koji je tonuo. Brat ju je izvukao i otkrio šta je godinama skrivao

Dok je voda nadirala u automobil, Rozalind je gledala kako njen muž otkopčava pojas i izlazi kroz prozor. Viknula je da je Tobijas još na zadnjem sedištu. Geret je nastavio prema obali, gde ga je pod kišobranom čekala njena polusestra Penelopa.

Rozalind je povukla kopču svog pojasa. Nije se pomerila. Tada se iza nje začuo udarac. Okrenula se i ugledala brata kako stoji pridržavajući se za naslon. Petnaest godina verovala je da ne može da ustane iz invalidskih kolica.

Književna prerada nezavisno nepotvrđene internet priče.

Vožnja do zemljišta kraj reke

Geret je tog dana predložio da pogledaju zemljište kod Savana Krika koje bi moglo da posluži za proširenje porodičnog brodogradilišta. Rozalind je vodila deo poslovanja firme u Baltimoru i takav obilazak delovao joj je sasvim obično. Sedela je pored Gereta, a Tobijas, koji je koristio invalidska kolica od nesreće u kojoj su izgubili roditelje, bio je na zadnjem sedištu.

Terensko vozilo naglo je skrenulo prema ogradi. Posle udara Rozalind je na trenutak izgubila orijentaciju. Kada je otvorila oči, voda joj je već dopirala do nogu. Pokušala je da oslobodi pojas i pod sedištem napipala metalnu žicu kojom je bio pričvršćen.

Kroz prozor je videla Gereta kako izlazi na obalu i prilazi Penelopi. Njena polusestra bila je trudna. Dok su njih dvoje gledali prema vozilu, Rozalind se okrenula ka bratu i izvinila mu se što je Gereta dovela u njihov život.

Tobijas se podigao sa zadnjeg sedišta, izvadio mali alat iz jakne i presekao žicu. Uspeo je da otvori zadnja vrata i izvuče sestru. Sklonili su se iza betonskih stubova starog pristaništa, van pogleda sa obale. Tek kad su se našli u zaklonu, Rozalind ga je pitala koliko dugo može da hoda.

Brat joj je ispričao šta je saznao o smrti roditelja

Tobijas joj je rekao da su povrede posle nesreće bile ozbiljne. Pokretljivost mu se vraćala postepeno, posle godina rehabilitacije. Kada je ponovo mogao da ustane i napravi nekoliko koraka, krio je napredak jer je sumnjao da ljudi povezani sa bivšim poslovnim partnerom njihovog oca i dalje prate šta radi.

Taj partner bio je Viktor, Geretov otac. Neposredno pre nesreće, prema Tobijasovim rečima, njihov otac otkrio je nepravilnosti u ugovorima brodogradilišta i odbio da potpiše dokumente kojima bi Viktor dobio veću kontrolu nad firmom. Tobijas se sećao i čoveka koji je pretio njihovom ocu nekoliko dana pre nego što je porodični automobil sleteo s puta.

Uz pomoć penzionisanog istražitelja Markusa Hejla počeo je da prikuplja stare ugovore i podatke o poslovanju. Kada se Geret oženio Rozalind, u dokumentima su se pojavili tragovi pokušaja da se deo njenog vlasništva prenese na firmu povezanu s Viktorom. Na jednom ugovoru Rozalind je prepoznala svoj potpis, ali se nije sećala da je pristala na ono što u njemu piše.

Tobijas joj je zatim rekao zašto je sačuvao uzorak toplog mleka koje joj je Geret pripremao pred spavanje. Rozalind se već duže žalila na vrtoglavicu, umor i teškoće s koncentracijom. Preliminarna analiza uzorka, rekao joj je, pokazala je prisustvo leka koji joj nije bio propisan. Ostalo je da se utvrdi da li je taj nalaz povezan s tegobama koje je ranije prijavljivala.

Pred put je Tobijas čuo i deo Geretovog telefonskog razgovora u kojem su pomenuti osiguranje i reka. Poslao je Markusu lokaciju na koju su krenuli. S pristaništa ga je pozvao da dođe po njih, a Markus ih je odvezao u bolnicu. Tamo je Rozalind ispričala šta se dogodilo i policiji predala dokumente koje je brat prikupio.

Snimak je pokazao kada je Penelopa stigla na obalu

Geret je policiji rekao da je izgubio kontrolu nad automobilom i da su Rozalind i Tobijas ostali zarobljeni u vozilu. Penelopa je tvrdila da se slučajno zatekla u blizini.

Snimak nadzorne kamere obližnjeg objekta pokazao je da je njen automobil stigao pre nego što je terensko vozilo probilo ogradu. Kada je vozilo izvučeno iz reke, istražitelji su kod suvozačevog sedišta pronašli i ostatke metalne žice.

Geret je uhapšen, a Penelopa je tokom ispitivanja priznala da je bila u vezi s njim i da je znala za plan. Prema njenom iskazu, Geret joj je rekao da računa na to da će posle Rozalindine smrti doći do njenog udela u brodogradilištu.

Dokumenti o poslovanju doveli su istražitelje i do Viktorovih firmi. Ponovo je otvorena istraga o nesreći u kojoj su poginuli Rozalindini roditelji, a Viktor je priveden zbog sumnje da je učestvovao u finansijskim prevarama i planiranju ranijeg zločina. Postupci su još trajali kada se Rozalind, godinu dana nakon događaja na reci, vratila poslu u brodogradilištu.

Razgovor koji su brat i sestra dugo odlagali

Rozalind je znala da joj je Tobijas spasao život. I dalje ju je bolelo što joj je godinama prećutkivao da mu se pokretljivost vraća i da sumnja u okolnosti pod kojima su izgubili roditelje. Jedne večeri na terasi porodične kuće rekla mu je koliko joj je teško da pomiri te dve stvari.

Tobijas joj je priznao da je osećao krivicu svaki put kada bi zbog njega odložila posao ili promenila planove. Plašio se da će svojim sumnjama ugroziti i nju, a posle toliko godina bilo mu je sve teže da započne razgovor. Rozalind ga je saslušala, pa mu rekla da je želela priliku da sama odluči šta će učiniti sa onim što zna.

Nekoliko meseci kasnije zajedno su odneli cveće na grob roditelja. Tobijas je i dalje išao na rehabilitaciju, ali je tog jutra poslednjih nekoliko koraka do spomenika prešao sam. Rozalind ga je sačekala pored groba. Kada joj je prišao, pružila mu je polovinu buketa da zajedno polože cveće.