Dobila je otkaz sa 24 godine, spakovala jedan kofer i otišla na Korziku: Danas tamo gradi život iz snova sa suprugom i dvoje dece
Kada je sa samo 24 godine ostala bez posla u državnoj firmi, Sandra Karaklajić nije mogla ni da nasluti da će upravo taj trenutak potpuno promeniti njen život. Ono što je u početku izgledalo kao veliki poraz, vrlo brzo se pretvorilo u priliku za novi početak.
Umesto da ostane u Beogradu i traži novi posao, odlučila je da posluša srce. Spakovala je kofer i krenula na Korziku kod tadašnjeg dečka, danas supruga. Nije znala francuski jezik, nije poznavala nikoga, a već na putovanju zadesio ju je novi problem – izgubila je sav prtljag.
Danas, skoro deset godina kasnije, Sandra na francuskom ostrvu živi sa suprugom i dvojicom sinova, razvija sopstvene projekte i na društvenim mrežama iskreno prikazuje svakodnevicu života daleko od Srbije.
Jedan otkaz otvorio vrata potpuno novom životu
Sandra je rođena u Batajnici, a odrasla na Čukarici. Nakon završene srednje škole zaposlila se u državnoj firmi i verovala da je pronašla sigurnost.
Međutim, usled smanjenja broja zaposlenih ostala je bez posla.
U tom trenutku već nekoliko godina bila je u vezi sa mladićem koji je kao vojno lice službovao na Korzici. Njegov poziv da dođe kod njega promenio je tok njenog života.
Bez mnogo razmišljanja odlučila je da krene u nepoznato.
„Spakovala sam kofer i krenula na Napoleonovo ostrvo. Usput sam izgubila kofer, pa sam stigla praktično samo sa jednom kesom u ruci. Nisam govorila francuski, a sav novac mi je bio upravo u izgubljenom koferu. Srećom, pronašli smo ga deset dana kasnije“, ispričala je Sandra za Ona.rs.
Prvi utisak nije bio nimalo bajkovit
Iako mnogi Korziku zamišljaju kao raj sa razglednica, Sandra priznaje da je njen prvi susret sa ostrvom bio potpuno drugačiji od očekivanja.
Umesto egzotičnih plaža, prvo su je dočekali kamen, stene i magarci.
„Pomislila sam: Šta je ovo? Gde sam došla? Ovo uopšte nije ono što sam zamišljala.“
Međutim, kako su prolazili dani, počela je da upoznaje ostrvo iz potpuno drugačijeg ugla.
Danas kaže da i posle skoro deset godina i dalje otkriva nova mesta i prirodne lepote po kojima je Korzika poznata.
Život na ostrvu nije samo more i odmor
Na društvenim mrežama Sandra redovno prikazuje svakodnevni život svoje porodice, ali naglašava da ne želi da stvara iluziju savršenstva.
Njeni pratioci, kaže, upravo zbog toga mogu lako da se poistovete sa njom.
„To je sasvim običan život. Ja sam mama dvoje dece, supruga vojnog lica i uglavnom smo sami jer nemamo pomoć porodice. Jedina razlika je što živimo blizu mora.“
Korzika jeste poznata po prelepim plažama, planinama i prirodi, ali svakodnevica podrazumeva iste obaveze koje imaju i porodice bilo gde u svetu.
Briga o deci, posao, kuća i organizacija vremena ostaju deo svakog dana.
Korak po korak do sopstvenog posla
Po dolasku na ostrvo Sandra nije čekala idealnu priliku.
Prvi posao bio joj je čišćenje apartmana.
Kasnije je radila u luksuznom hotelu sa pet zvezdica, gde je usavršila francuski jezik i upoznala način života na ostrvu.
Nakon toga odlučila je da se okuša u preduzetništvu.
Pokrenula je rent-a-kar agenciju, a potom otvorila i malu palačinkarnicu sa željom da Francuzima predstavi palačinke na način na koji se pripremaju u Srbiji.
Ideja je brzo postala uspešna.
„Bilo je dana kada su ljudi čekali u redu. Posao je lepo krenuo, ali sam ubrzo saznala da sam trudna. Tada smo odlučili da porodica ipak ima prednost.“
Život sa suprugom koji je vojno lice
Poseban izazov predstavlja činjenica da je njen suprug profesionalno vojno lice.
Njegove službene obaveze često podrazumevaju višednevna ili višemesečna odsustva.
„Kako je napredovao u službi, menjale su se i njegove obaveze. Nekada ode na nekoliko dana, nekada na više nedelja, a dešava se da bude odsutan i četiri ili pet meseci.“
Vremenom su, kaže, naučili da se prilagode takvom načinu života.
Susret koji je probudio bolna sećanja
Jedan od događaja koji je ostavio najjači utisak dogodio se dok je radila u rent-a-kar agenciji.
Jedan klijent ju je pitao odakle dolazi.
Kada je odgovorila da je iz Srbije, rekao joj je da je i on bio u Srbiji.
Na pitanje kada, odgovorio je kratko:
„1999.“
Zatim je dodao da je tada bio pilot u vojnoj avijaciji.
Sandra kaže da joj je u tom trenutku kroz glavu prošlo mnogo uspomena iz detinjstva.
Odrasla je u Batajnici, u blizini vojnog aerodroma, i dobro pamti bombardovanje.
„I danas, kada čujem zvuk borbenih aviona, osetim nelagodu. Dešavalo mi se da imam i panične napade.“
Ipak, nije želela da reaguje burno.
„Ljudi posle kažu šta bi oni uradili. Ali lako je govoriti kada niste u toj situaciji. Bila sam na poslu, u stranoj zemlji i ispred mene je bio čovek koji je došao kao klijent.“
Između Korzike i Srbije
Iako već godinama živi u Francuskoj, Sandra kaže da Srbiju i dalje doživljava kao svoj dom.
Svaki dolazak u Beograd za nju predstavlja novu inspiraciju.
„Ovde inspiraciju pronađem na svakom koraku. Dovoljno je da sedim u kafiću i čujem nečiji razgovor. Odmah mi se rodi neka nova ideja.“
Njena deca podjednako vole oba mesta.
Stariji sin uživa u prirodi Korzike, ali se raduje i svakom dolasku u Srbiju, gde provodi vreme sa porodicom i prijateljima.
Novi početak može doći kada ga najmanje očekujemo
Sandra danas ne pravi dugoročne planove.
Veruje da život često odvede ljude tamo gde najmanje očekuju i da svaka promena može postati nova prilika.
Njena priča pokazuje da jedan otkaz ne mora da znači kraj, već može postati početak sasvim drugačijeg puta.
Od izgubljenog kofera i nepoznavanja jezika, preko prvih teških poslova i pokretanja sopstvenog biznisa, pa sve do porodičnog života na Korzici, Sandra je korak po korak izgradila novu svakodnevicu.
Danas, između Srbije i Korzike, nastavlja da beleži svoju priču i pokazuje da hrabrost da se krene ispočetka ponekad donese život kakav nismo mogli ni da zamislimo.
