Glavni grad tone tolikom brzinom da država gradi novu prestonicu hiljadu kilometara dalje

Zašto Indonezija seli glavni grad i da li će to zaista rešiti problem

Malo je gradova na svetu koji se suočavaju sa izazovom kakav danas pogađa Džakartu. Dok većina svetskih metropola traži načine da se prilagodi klimatskim promenama i rastu nivoa mora, glavni grad Indonezije suočava se sa još ozbiljnijim problemom. Sam grad ubrzano tone.

Zbog toga je Indonezija donela istorijsku odluku da izgradi potpuno novu prestonicu na drugom ostrvu, udaljenu oko hiljadu kilometara od Džakarte. Reč je o jednom od najvećih infrastrukturnih i urbanističkih projekata u savremenoj istoriji ove zemlje.

Džakarta je grad koji ubrzano nestaje

Džakarta je najveći grad Indonezije i dom za više od 30 miliona ljudi kada se uključi šire gradsko područje.

Grad se nalazi na niskom močvarnom zemljištu uz Javansko more, dok kroz njega protiče čak trinaest reka. Ovakav geografski položaj decenijama predstavlja izazov zbog čestih poplava, ali poslednjih godina problem je postao mnogo ozbiljniji.

Pojedini severni delovi grada spuštaju se i do 25 centimetara godišnje, što Džakartu svrstava među najbrže tonuće velike gradove na svetu.

Danas se procenjuje da je oko 40 procenata grada već ispod nivoa mora, a u nekim četvrtima zemljište se od sedamdesetih godina prošlog veka spustilo čak četiri metra.

Posledice su vidljive na svakom koraku. Zgrade se naginju, putevi pucaju i talasaju se, dok stanovnici pojedinih naselja svakodnevno žive ispod nivoa mora i zavise od sistema zaštite od poplava.

Zašto Džakarta tone

Mnogi pretpostavljaju da je glavni uzrok porast nivoa mora izazvan klimatskim promenama.

Iako rast nivoa mora predstavlja dodatni problem, on nije glavni razlog zbog kojeg Džakarta tone.

Nivo mora raste približno tri do četiri milimetra godišnje, dok se pojedini delovi grada spuštaju desetine puta brže.

Najveći uzrok krije se ispod površine zemlje.

Veliki deo stanovništva nema pouzdan pristup gradskom vodovodu. Zbog toga brojna domaćinstva, kompanije i fabrike godinama koriste sopstvene bunare i crpe podzemne vode.

Kada se velike količine podzemne vode izvuku, slojevi gline i peska ispod grada počinju da se sabijaju. Tlo gubi svoju stabilnost, a cela površina postepeno tone.

Ovaj proces traje godinama i veoma ga je teško zaustaviti kada jednom uzme maha.

Istorijska odluka o preseljenju prestonice

Suočena sa sve većim rizikom, indonežanska vlada je 2019. godine donela odluku da administrativni centar države premesti na novu lokaciju.

Tadašnji predsednik Džoko Vidodo objavio je plan izgradnje potpuno nove prestonice pod nazivom Nusantara.

Novi grad gradi se u pokrajini Istočni Kalimantan na ostrvu Borneo, oko hiljadu kilometara od Džakarte.

Reč je o projektu čija se vrednost procenjuje na više od 30 milijarde dolara.

Izgradnja je počela 2022. godine, dok je prva faza razvoja planirana do 2045. godine.

Preseljenje je simbolično obeleženo 17. avgusta 2024. godine, na Dan nezavisnosti Indonezije, čime je započelo novo poglavlje u istoriji zemlje.

Da li će preseljenje rešiti problem

Iako odluka zvuči kao trajno rešenje, stvarnost je znatno složenija.

Nova prestonica neće zameniti Džakartu kao najveći privredni centar zemlje.

Milioni stanovnika nastaviće da žive i rade u Džakarti, koja će i dalje ostati ekonomsko srce Indonezije.

Drugim rečima, preseljenje državnih institucija ne znači i preseljenje većine stanovništva.

Problemi sa infrastrukturom, poplavama i sleganjem tla neće nestati samo zato što će administracija raditi iz drugog grada.

Morski zid nije trajno rešenje

Stručnjaci već godinama upozoravaju da ni veliki infrastrukturni projekti ne mogu potpuno zaustaviti ovaj proces.

Geolozi smatraju da će izgradnja zaštitnih morskih zidova biti neophodna kako bi se grad zaštitio od sve češćih poplava.

Međutim, postoji ozbiljan problem.

Ako tlo nastavi da tone istim tempom, i sami zaštitni zidovi će se vremenom spuštati zajedno sa zemljištem, zbog čega bi opasnost od poplava ponovo mogla da se vrati.

Zbog toga mnogi stručnjaci smatraju da odbrambeni sistemi mogu samo privremeno ublažiti posledice, ali ne i ukloniti glavni uzrok problema.

Šta bi moglo trajno da zaustavi tonjenje grada

Prema mišljenju velikog broja stručnjaka, najvažnije dugoročno rešenje jeste razvoj pouzdane vodovodne mreže koja bi obezbedila dovoljno vode za sve stanovnike i privredu.

Kada bi domaćinstva i kompanije prestali da koriste podzemne bunare, smanjilo bi se dalje sabijanje zemljišta ispod grada.

Takav projekat zahteva ogromna ulaganja, ali bi mogao značajno da uspori ili zaustavi dalje tonjenje pojedinih delova Džakarte.

Dok se to ne ostvari, procene pokazuju da bi do 2050. godine čak četvrtina grada mogla biti pod vodom ukoliko se postojeći trend nastavi.

Pouka koju svet ne bi trebalo da ignoriše

Priča o Džakarti nije samo lokalni problem jedne države. Ona predstavlja upozorenje koliko neplanska urbanizacija, prekomerno korišćenje prirodnih resursa i nedovoljno razvijena infrastruktura mogu imati dugoročne posledice.

Odluka Indonezije da izgradi novu prestonicu pokazuje razmere izazova sa kojima se zemlja suočava. Ipak, stručnjaci ističu da izgradnja novog administrativnog centra sama po sebi neće rešiti problem tonjenja Džakarte.

Budućnost ovog milionskog grada u velikoj meri zavisi od modernizacije vodovodne mreže, odgovornog upravljanja podzemnim vodama i nastavka ulaganja u zaštitu od poplava. Tek kombinacija ovih mera mogla bi da obezbedi dugoročniju sigurnost za milione ljudi koji Džakartu i dalje nazivaju svojim domom.