Nuklearni rat bi neposredno doveo do miliona i stotina miliona žrtava, ali bi indirektno od posledica podizanja ogromnih količina prašine i gareži od gladi stradalo mnogo više ljudi. Međutim, neke zemlje bi prošle „bolje“ od drugih.
Hirošima i Nagasaki su večiti primer destruktivnosti nuklearnog naoružanja i upozorenje čovečanstvu da nikada ne posegne za njim. Uprkos tome, u kriznim situacijama često se zvecka nuklearnim arsenalima, a scenario koji bi posle toga usledio teško je predvideti.
Stručnjaci i naučnici još od Hladnog rata obavljaju proračune o tome koliku destrukciju bi donela nuklearna zima i to nije ništa novo, ali poslednje istraživanje fokusiralo se na one sekundarne posledice sveopšteg nuklearnog rata.
Koristeći najnovije podatke o količinama uzgojenih useva i ulovljene ribe, grupa naučnika iz čitavog sveta predložila je šest scenarija o tome šta možemo da očekujemo na polju snabdevanja hranom nakon eskalacije nuklearnog konflikta.
Izuzimajući gubitke života od neposrednih posledica napada, koji bi se merili u stotinama miliona, stopa smrtnosti od manjka kalorija mogla bi da zbriše skoro čitavu svetsku populaciju.
U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Nejčer (Nature), stručnjaci su pomoću modela pokušali da predvide kako bi se klimatski paterni menjali pod uticajem ogromne količine prašine i čađi koju bi atmosferu podigle nuklearne eksplozije.
Modeli su korišćeni kako bi se procenilo kako bi usevi i zalihe ribe u morima reagovale na promena u temperaturi, količini padavina i količini svetlosti koja bi se probijala do tla.
Rezultati nikako nisu obećavajući. Relativno „manji“ nuklearni sukob koji bi uključivao 100 detonacija, podigao mi u atmosferu 5 miliona tona čestica prašine i čađi.
Poređenja radi, katastrofalni požari u Kaliforniji 2017. godine i u Australiji 2019. godine izbacili su u atmosferu milion tona partikulata.
Posledice bi bile da bi većina čovečanstva imala pristup osam odsto manje kalorija, što bi u narednim godinama dovelo do smrti 255 miliona ljudi od gladi.
Sveopšti rat u kojem bi bili upotrebljeni američki i ruski nuklearni arsenali sa hiljadama bombi u atmosferu bi podigli 150 miliona tona gareži i prašine i lišili bi čovečanstvo od tri četvrtine kalorija.
Hitne mere i štednja bi u manjoj meri doprinele ublažavanju situacije, koja bi značila sporu smrt od gladi za pet milijardi ljudi, skoro dve trećine čovečanstva, u narednih dve godine.
Koliko bi građani širom sveta bili pogođeni zavisilo bi od toga gde žive. U scenariju u kojem 250 nuklearnih eksplozija u atmosferu podigne 27 miliona tona čestica u atmosferu, severna hemisfera iskusila bi 50 odsto manjih prinosa useva i 20 do 30 odsto pad ribljih rezervi u morima.
Za nacije bliže ekvatoru, posledice bi bile blaže. Kao što se sada vidi na primeru rata u Ukrajini, trgovina hrane bi svakako bila prekinuta. Zemlje zavisne od uvoza hrane bile bi veoma ranjive.
A modern nuclear war would kill 5 billion people, with the impact of a global famine likely to far exceed the casualties caused by lethal blasts https://t.co/OPcS89S1wh
— Bloomberg (@business) August 16, 2022
Za neke delove sveta, međutim, apokaliptični scenario od posledica gladi bio bi mnogo blaži. Australijska populacija bi tako čak i u tim uslovima mogla da najmanje polovinu svojih kalorija dobije od prolećne pšenice.
Simulacije su pokazale da bi ta sorta pretrpela minimalni pad u prinosima.
Iako bi stanovnici Australije svakako morali da stegnu kaiševe, stopa smrti od gladi bila bi mnogo manja. Isto tako, i komšijski Novi Zeland pretrpeo bi blaže posledice u odnosu na zemlje čije stanovništvo zavisi od useva poput pirinča.
Ipak, naučnici objašnjavaju da ove nalaze treba uzeti sa dozom rezerve, jer bi na njih svakako uticala društveno-politička dešavanja koja naučno ne mogu tek tako da se predvide.
(Izvor: Blic)