Plavokosi mališan je otet 1. marta 1932. godine, a otkako je javnost bila obaveštena o nemilom događaju, ljudi su postali opsednuti, našalost, iz potpuno pogrešnog i tragičnog razloga.
Čarls Lindberg Junior postao je najpoznatija beba u Americi tridesetih godina prošlog veka, ali ne po lepom, naprotiv. Imao je svega 20 meseci kada je otet, a taj slučaj je postao jedan od najintrigantnijih koji istorija pamti.
Ovaj tragični slučaj postao je inspiracija za mnoge umetnike i stvaraoce. Najpoznatije delo posvećeno nesrećnoj bebi Lindberg svakako je “Ubistvo u Orijent Ekspresu” slavne Agate Kristi koji je spisateljica objavila već 1934. godine.
Šta se, zapravo, desilo?
Čarls Augustus Lindberg III, kako je glasilo puno ime deteta, otet je iz svog kreveca iz sobe na prvom spratu porodične kuće u Nju Džersiju. Slučaj je odmah postao neverovatno intrigantan, jer nikakvi tragovi nisu pronađeni i jer je izgledalo da je beba jednostavno – iščezla.
Na sve to, Čarls je bio sin veoma poznatih roditelja – njegov otac Čarls Lindberg Senior bio je prvi čovek koji je samostalno preleteo Atlantski okean, a majka En Morou Lindberg, ćerka diplomate Dvajta Moroua.
Zbog toga se odmah posumnjalo da je reč o otmici uz koju će ići i neki zahtev za otkup, a policija cele Amerike digla se na noge.
Dok je policija pretraživala bukvalno celu Ameriku, Čarls i En pokušali su da pomoć potraže od javnosti. Plakati sa fotografijom mališana i osnovnim podacima bili su izlepljeni širom države, a onome ko bi doneo bilo kakav podatak koji bi pomogao u rasvetljavanju nestanka bila je obećana velika nagrada. Svoju pomoć u potrazi ponudio je čak i mafijaš Al Kapone koji se u to vreme nalazio u zatvoru.
Ipak, ovaj apel nije dao rezultate, a porodica je primala više lažnih nego korisnih informacija.
Otkup i jeziv prizor
Onda je na adresu porodične kuće u Nju Džersiju stigao zahtev za otkup. Za život malog Čarlsa traženo je 50.000 dolara. Lindbergovi su pohitali da isporuče traženi iznos, novac je ostavljen na dogovorenom mestu, a za uzvrat su dobili adresu broda pod imenom “Neli” gde će navodno pronaći svog sina. Nažalost, deteta tamo nije bilo…
Tada su stigle najcrnje moguće vesti… Dva meseca od nestanka, telo nesrećnog mališana pronađeno je nedaleko od kuće iz koje je oteto, na samom imanju Lindergovih. Ostaci su bili delimično uništeni i izgledalo je kao da su ga napale životinje. Čarls Lindberg bio je taj koji je identifikovao sina i to po belegu na nožici i ostacima odela koje mu je majka sašila.
Bila je to vest koja je slomila duh miliona ljudi širom Amerike. Pretpostavljalo se da je reč bila o nesrećnom slučaju – dete je verovatno plakalo, a otmičar se uspaničio i ugušio bebu ili je dečak nekako pao i slomio vrat. Kako bilo, Čarls Augustus Lindberg III bio je mrtav.
Suđenje pod budnim okom javnosti
Policija faktički nije imala nikakve dokaze i slučaj je više od dve godine bio nerešen. Onda, 1934. godine detektivi su otkrili obeležene dolare iz torbe kojom je Lindbergovi platili otkup. Ovaj trag ih je odveo do Bruna Ričarda Hauptmana, nemačkog imigranta i stolara kod koga je otkrivena znatna količina ovih novčanica.
Hauptman je uhapšen i uskoro je počelo “suđenje veka” kome su mediji dali toliko senzacionalistički ton da su radoznalci danima opsedali sudnicu i faktički onemogućavali rad suda.
Ipak, optužnica je bila i više neko slaba. Nadležni su imali samo pronađeni novac za koji je Hauptman tvrdio da mu ga je ostavio na čuvanje prijatelj Isidor Fiš, koji je preminuo samo koji mesec ranije. Nakon njegove smrti, Hauptman nije video razloga zašto da ne potroši novac ne znajući za njegovo poreklo.
Drugi argument tužioca bila je sličnost Hauptmanovog rukopisa sa onim iz pisma u kome je tražen otkup, ali ovo nikada nije potvrđeno od strane stručnjaka. Treći, najslabiji dokaz bila je činjenica da je ovaj čovek bio slolar, a neko je morao napraviti merdevine uz pomoć kojih je, pretpostavljalo se, otmica izvršena.
Pritisak javnosti bio je ogroman. Uprkos činjenici da je Hauptman tvrdio da je nevin i da su dokazi bili samo posredni, on je osuđen i ubijen na električnoj stolici 3. aprila 1936. godine. Do kraja života je tvrdio da sa otmicom nije imao ništa, a odbio je i ponuđenu pogodbu da prizna zločin i tako bude osuđen na doživotnu robiju.
Tek nakon izvršene smrtne kazne mnogi nezavisni istraživači i stručnjaci osporili su suđenje Brunu Ričardu Hauptmanu. Otkriveno je da je policija uticala na svedoke i da je bilo mnogo podmetanja dokaza i pritiska na porotu.
En Hauptman, supruga pogubljenog stolara, dva puta je tužila državu Nju Džersi zbog grešaka u suđenju njenom mužu, ali je oba puta odbijena. Nastavila je da se bori za skidanje ljage sa njegovog imena sve do smrti 1994. godine.
Otmica i ubistvo bebe Lindberg do danas se smatra jednim od najkontroverznijih slučajeva u američkoj istoriji, ali i događaja koji je umnogome oblikovao pravosuđe te države. Nakon njega SAD su uvele zakon poznat i kao “Lindbergov zakon” kojim je prevoz kidnapovanih osoba preko državnih granica postao zločin.
(Izvor: Stil)