Foto: Wikipedia

Iako Srbi daleko više cene Prvi srpski ustanak od Drugog, svako ko drži do istorije ovog našeg naroda, kome je ona draga, ko je poštuje i shvata, ko ceni sve napore koji su vodili ka slobodi, ima na raspolaganju jedno posebno mesto u Srbiji koje bi trebalo da pohodi. U pitanju je Muzej Drugog srpskog ustanka u Takovu, smešten u skromnoj zgradi stare takovske škole.

Advertisements

Prvi srpski ustanak je možda cenjeniji među Srbima, ali je Drugi onaj koji nam je postepeno doneo trajnu slobodu od Osmanlijskog carstva. Stoga, iako buna dignuta u Orašcu na Sretenje 1804. godine zaslužuje taj stepen našeg poštovanja i veneracije koji dobija, isti taj stepen zavređuje i buna dignuta u Takovu na Cveti jedanaest godina docnije. Zavređuje, a ne dobija.

Odgovor na pitanje zbog čega je to tako, prilično je složen. Pre svega, Srbi nisu njom dobili punu nezavisnost kojoj su stremili i koju su u suštini imali tokom Prvog ustanka; Drugi je trajao dosta kraće, bojeva je bilo manje, a diplomatije više; realpolitika je bila prevagnula.

Srbi kao Srbi, radije bi da su svi izginuli nego da što su se „ponižavali“ kao što je to činio knez Miloš. Razume, to je naknadna pamet; Miloševi savremenici, da ste ih pitali, rekli bi vam da im je dosta svega, ali kako se pokolenja nižu jedno za drugim postaje sve lakše kritikovati Miloša i ondašnje Srbe, jer je lako tuđim… koprive mlatiti.

Advertisements

Za vreme vlasti Obrenovića, zvanična državna politika bila je takva, da se Takovski ustanak poštovao kao najveća svetinja. Šta je narod mislio — ne znamo. Ako mu se nije dopadalo, sa promenom dinastije 1903. godine mogao je to i da izrazi. Tada su postepeno Prvi i Drugi ustanak počeli da zauzimaju svoja mesta u nacionalnoj svesti Srba.

Međutim, ko drži do istorije ovog našeg naroda, kome je ona draga, ko je poštuje i shvata, ko ceni sve napore koji su vodili ka slobodi, ima na raspolaganju jedno posebno mesto u Srbiji koje bi trebalo da pohodi. U pitanju je Muzej Drugog srpskog ustanka u Takovu, koji deluje pri Muzeju rudničko-takovskog kraja, i koji je smešten u skromnoj zgradi stare takovske škole.

Na spoljnom zidu nalazi se spomen-ploča na kojoj su napisane reči koje je Miloš Obrenović izgovorio okupljenim prvacima: „Neka je znano svim knezovima, kmetovima (seoske starešine; prim. nov.) i svakom bratu Srbinu da smo ovde danas kod Takovske crkve imali veliki sastanak, dogovorili se da ustanemo na Turke i izvojujemo sebi slobodu.

Advertisements

Narod me izabrao za vođu, a ja svakome naređujem da uzme oružje i bije Turke gde ih vidi i čuje. Ko izda ili ne posluša, tome više nema mesta među nama!“ Potpis ovog govora glasi: „Miloš Obrenović okupljenima kod crkve u Takovu, na Cveti, 11/23. aprila 1815. godine“. Odmah ispod toga, na istoj spomen-ploči, naći ćete časna imena ljudi koji su digli Drugi srpski ustanak. Tu, prema tome, piše:

„A ovo su imena onih koji su bili na toj junačkoj skupštini i zaveri:
Knez Miloš,
Gospodar Jovan,
Lazar Mutap iz Prislonice,
Nikola Milićević Lunjevica iz Lunjevice,
Milić Drinčić, Todor Belja i Dobrica Vesković iz Teočina,
Perica N. Buljugbaša iz Miokovaca,
Domljan Matović Krdža i Petar Tomašević iz Ločevaca,
Marko i Nikola, braća Rakići iz Rudnika,
Milovan Lomić iz Dragolja,
Vasilj Milojević, Milić Brajović i Lazar Vasiljević iz Brezne,
Radovan Žižović iz Leušića,
Todor Jeremić i Blagoje N. iz Pranjana,
Ivan Šalavardić i Obrad Slović iz Grabovice,
Petar Grk iz Nevada,
Jovan Lazić iz Svračkovaca,
Atanasko Mihailović, Vaso Popović, Vasa Nikolić, Nikola Jovčić, Nikola Solujić i Milenko Đorđević iz Beršića,
Prota Janko Vitomirović,
Radojica Paunović i Milovan Topalović iz Takova,
Jovan Ponjavić, Radisav Ralović Oputić i Vasa Milosavljević iz Brusnice,

Foto: Wikimedia Commons/Михаило Јовановић

Nikola Terzija iz Sinoševića,
Milisav Koruščić iz Ručića,
Radovan Bajić iz Brajića,
Marko Radosavljević iz Klatičeva,
Sima Baralija i neki Matković iz Šarana,
Aksentije i Vićentije Čaluković iz Ljevaje,
Pavle i Petar Štule iz Ozrema,
Staniša Petrović iz Loznja,
Marko Draškić iz Poloma,
Živan Damljanović i Stevan Mirković iz Koštunića,
Maksim Makljenović iz Velereči,
Petar Tomić, Radovan Savić i Božo Aćimović iz Brđana,
Neki Steković iz Jablanice,
Neki Ranko iz Ljutovnice,
Mali Radojić iz Mojsinja,
Petar Mali iz Stančića,
Ilija Preljinac iz Preljine,
Jova Tomić iz Metinca,
Radovan Nikavica (okrug užički)…“

Advertisements

Vidite li svoje prezime, ili nekog svog pretka?

(Izvor: Telegraf)

Lajkujte stranicu Beograd.in za dnevnu dozu zabave i pratite NAJVAŽNIJE VESTI!

Ako vam je tekst zanimljiv ili koristan podelite ga sa prijateljima :-)