Veliki broj ljudi shvatio je šta čini život tek onda kad se približio kraju. A tad su zažalili jer nisu bili dovoljno sa porodicom, prijateljima, jer nisu imali hrabrosti…
Mnogi teže da imaju besna kola, skupu garderobu, telefone, kuću sa bazenom… ne shvatajući da u trci za tim stvarima propuštaju najbitnije – sam život.
Medicinska sestra, Broni Ver koja je radila na odeljenju sa ljudima koji umiru, napisala je bestseler “Pet stvari za kojima ljudi na samrti žale”, koji otkriva da se među njima ne nalazi uspešna karijera, lepota, slava… sve ono čemu veliki broj ljudi teži tokom života.
Na spisku “žaljenja” nalaze se one “stvari” koje su zapravo bitne, a koje često zanemarujemo jer se “podrazumevaju”.
DA SAM BAR OSTAO U KONTAKTU SA PRIJATELJIMA
Veliki broj ljudi postane toliko zauzeto životom da potpuno zaboravi na prijateljstvo. Ali na samrtničkoj postelji mnogi se sete koliko je smeh, dobar razgovor, plač sa prijateljem ulepšavao život. Tad počne žaljenje što takvih trenutaka nije bilo više. I oni teški momenti, sa prijateljem postaju laki.
DA SAM BAR DOPUSTIO SEBI DA BUDEM SREĆNIJI/A
– Ovakav vid žaljenja je neverovatno čest. Mnogi ljudi do samog kraja ne shvataju da je sreća zapravo izbor. Ostali su zarobljeni u starim navikama i uzorcima ponašanja. Uljuljkali su se u poznate osećaje i ne istražuju dalje. Strah od promene naveo ih je da se pretvaraju pred drugima i pred sobom samima da su zapravo zadovoljni, a ustvari čeznu da se pošteno nasmeju i da ponovno budu neozbiljni i budalasti – navela je Broni.
HRABROST
Mnogi žale jer nisu imali hrabrost da žive kako su želeli već su živeli onako kako se od njih očekivalo. Iz straha šta će drugi da kažu, mnoge svoje snove nisu ispunili. Zdravlje donosi slobodu koju počneš da ceniš tek kad je više nema.
DA BAREM NISAM TOLIKO RADIO/LA
– Ovo je izjavio skoro svaki muški pacijent kojeg sam lečila. Nedostajala su im njihova deca i žene. Žene su, takođe, navodile ovaj razlog – navela je medicinska sestra.
OSEĆANJA
Mnogi žale jer nisu imali hrabrost da izraze kako se osećaju. Neki su to radili da bi održali mir sa drugima. Rezultat toga je da se zadovolje osrednjim životom i nikad ne postanu ono što su zapravo mogli da postanu.
(Izvor: Telegraf)