FOTO: PIXABAY

Mozak je veoma složen organ, a izbor načina života koji vodimo ima veliki uticaj na njegovo zdravlje.

Advertisements

Mozak zahteva hranljive materije i praktikovanje zdravih navika, a ukoliko mu to ne pružate, u ozbiljnom je problemu, te može da dovede do propadanja moždanih ćelija.

Advertisements

Nedovoljno sna

Dobar san je presudan za zdravlje, a naročito za mozak. Dok spavamo, mozak se ‘popravlja’, a nedostatak kvalitetnog sna inhibira taj proces i čini da je mozak osetljiviji na oštećenja.

Advertisements
Loading...

Prema anketi koju je proveo CDC, više od trećine ljudi spava manje od sedam sati, mada većini za optimalno zdravlje treba između 7 i 8,5 sati sna dnevno. Nedavna istraživanja pokazuju da manjak sna uzrokuje i degeneraciju odnosno propadanje mozga i moždanih ćelija.

San povećava produktivnost pa bi njegov nedostatak mogao da smanji vreme potrebno za dovršavanje nekih zadataka.

Nedostatak socijalne interakcije

Advertisements
Advertisements

Razgovor je neverovatno koristan za mozak. Proces u kojem treba izraziti misli i osećanja, a da rečeno ima smisla onima s kojima razgovaramo izvrstan je trening za mozak. Studija Univerziteta u Mičigenu utvrdila je tako da svega 10 minuta razgovora s drugom osobom dnevno poboljšava pamćenje i druge kognitivne funkcije. Takođe, utvrđeno je da viši nivo socijalne interakcije rezultira s višim kognitivnim funkcionisanjem.

Živimo u vremenu kad interakciju licem u lice sve više zamenjuju digitalni tekstovi ili surfovanje internetom. Ali manjak prave osobne interakcije ne samo da ograničava mogućnosti mozga da ‘vežba’, već dovodi i do jake usamljenosti i depresije, mentalnih stanja koja značajno narušavaju zdravlje mozga.

Pušenje

Advertisements
Loading...

U delu kore velikog mozga nastaju važni misaoni procesi poput pamćenja, jezika ili percepcije. Nikotin iz cigarete ubrzava stanjivanje moždane kore i može doprineti razvoju Alchajmerove bolesti.

Advertisements

Prestanak pušenja dovodi do oporavka korteksa, ali ono je sporo i često nepotpuno pa je naravno najbolje da nikad ni ne pušite. Ako je za to kasno, prestajanje se ipak isplati jer je svaka moždana ćelija bitna.

Prejedanje i loša hrana

Advertisements

Prehrambene navike koje se smatraju dobrima za telo dobre su i za mozak, a previše soli, šećera, alkohola ili hrane znatno ugrožava zdravlje mozga. Studije iz 2012. godine pokazale su da kod ljudi s prekomernom težinom smanjuju i kognitivne funkcije, i to za 22 odsto u poređenju s vitkijim ljudima istog uzrasta tokom perioda od deset godina.

So – Velika količina soli utiče na rast krvnog pritiska, a visoki pritisak povećava rizik od moždanog udara i uzrokuje stalne traume u mozgu, što rezultira manjim kognitivnim deficitom.

Šećer -Studija iz 2011. pokazala je snažnu vezu između konzumiranja šećera i smanjene kognitivne funkcije. Istraživanja su dokazala da šećer negativno utiče na strukturu i funkciju mozga, a ugrožava i formiranje dugoročne memorije i učenja.

Alkohol – Studije su utvrdile i da ljudi koji konzumiraju i umerene količine alkohola (15-20 pića nedeljno) imaju tri puta veću verovatnoću da će imati oštećenje u području mozga odgovornom za pamćenje i prostornu navigaciju. Dobra vest je da će, za razliku od nikotina, onima koji prestanu da piju mozak će se vratiti u normalu.

Povremeno konzumiranje nabrojenog neće napraviti trajnu štetu, ali životni stil temeljen na lošim navikama ugrožava sve aspekte zdravlja. Prema neurologu Gadu Maršalu, povećani unos kalorija i loš izbor hrane direktno su povezani s povećanim rizikom od kognitivnih oštećenja i Alchajmerovom bolešću.

Nedovoljna fizička aktivnost

Redovno vežbanje dobro je za celokupno zdravlje, a istraživanja su dokazala i prednosti vežbi za ljudski mozak. Hodanje, trčanje i trening s tegovima, pomažu zdravlju mozga i deluju na:

Advertisements
Advertisements
  • Poboljšanje zdravlja hipokampusa, dela mozga vezanog za pamćenje i učenje
  • Povećavanje neuroplastičnosti, tj. sposobnosti mozga da se menja kako učimo i stičemo nova iskustva
  • Jačanje krvnih sudova, što rezultira boljim protokom što može da pomogne da se zaustavi nakupljanje plaka koji je vezan za demenciju
  • Poboljšavanje izvršnog funkcionisanja, sposobnosti organizovanja i interpretacije informacija, menjanjem bele materije na način koji pomaže moždanim ćelijama da se povežu

Započnite s 30 minuta umerenog vežbanja što više dana nedeljno. Ako povećate vežbanje na 45 do 60 minuta, to će rezultirati zdravijim telom i mozgom.