FOTO: PIXABAY

Najveća količina novčanih sredstava u svetu usmerena u medicinske studije odlazi na istraživanje raka, trećeg najčešćeg uzročnika smrti. Svesnost postojanja raka i tradicionalne terapije koja se primenjuje produžavaju agoniju ove bolesti u proseku na dve godine – ispunjene nadom i idejom da smrt može da se spreči.

Advertisements

Međutim, naučnici, za razliku od farmaceuta, sve češće postavljaju pitanje na temu raka koje može da otkrije puno toga čega nismo svesni – a to je zašto svi nemamo rak, odnosno zašto ga samo neki dobiju?

Advertisements

Svi su čuli ili poznaju nekog ko je po svemu sudeći trebao da dobije rak – komšija Pera koji je pušio tri kutije cigareta na dan, tetka koja je celi život pretila i uz to pije kao smuk, biznismen koji ne jede ništa pre pet popodne osim sopstvenog stresa, primera je bezbroj i često se koriste kao izgovor da sami nastavimo sa sopstvenim lošim navikama, piše Express.hr.

Priča poprima dublju dimenziju kad od raka u 50. godini oboli žena komšije Pere koja nikad nije pušila, pila, bila debela… Sve i da je pušila, zašto je ona dobila rak, a Pera nije?

Advertisements
Loading...

Krajnja istina se ipak krije u našim genima, a ne u stilu života. Posmatrajući dugogodišnje pušače, naučnici su otkrili kako je svima zajednička varijacija pojedinih gena, a njih su nazvali “genima dugovečnosti”.

– Otkrili smo niz genetskih markera koji se tiču dugovečnosti, a ti isti geni mogu da se nađu i kod ljudi koji su doživeli duboku starost. Oni funkcionišu tako da podstiču ćelije na brži oporavak od negativnih bio-hemijskih uticaja – objašnjava profesor Morgan Levine.

Advertisements
Advertisements

To se smatra i evolucijskom mutacijom, a sretnici koji su nasledili te gene imaju tek 11 posto verovatnoće da će ikad u životu dobiti rak, dok je kod ostalih verovatnoća od 40 do 60 posto. Uprkos dobroj ili lošoj genetici, opet postoje slučajevi koji se ne uklapaju u kalup.

Uopšteno, postoji pet faktora koji su neosporni uzročnici nastanka mutacija, pa samim time i raka. To su preterano sunčanje, pušenje, debljina, hormonske terapije, te konzumiranje prerađene hrane/unos premalo vlakana.