Nadali su se sinu, a čekali su šestu ćerku. Kada mu je rekla čega se plaši, muž je zaplakao

Kada je lekar rekao da čekaju devojčicu, Majkl je pustio supruginu ruku. Klimnuo je glavom i sačekao da se pregled završi. Na putu kući razgovarali su samo o tome ko će pokupiti mlađe ćerke.

Nekoliko dana kasnije, kad su devojčice zaspale, supruga mu je priznala da je razmišljala o prekidu trudnoće. Majkl ju je zamolio da ponovi šta je rekla. Tek kad je čuo da se plaši da će je ostaviti, ustao je sa kauča i zaplakao.

Najstarija ćerka prva je primetila da se otac udaljio

Majkl je još na početku braka govorio da želi sina. Zamišljao je kako ga vodi na pecanje na mesto gde je njega vodio deda i kako mu jednog dana predaje njegov stari štap.

Kad im se rodila prva ćerka, nosio ju je po kući i pokazivao joj kroz prozor gde će se igrati kad poraste. Njegova supruga i dalje je pamtila koliko je tada bio srećan. Zato nije mnogo razmišljala o tome kad je nekoliko meseci kasnije rekao da će sledeće dete možda biti dečak.

Godinama su stizale još četiri devojčice. Majkl je umeo da im isplete pletenice pred školu, svakoj je znao omiljenu priču, a najmlađu je jedini uspevao da uspava kada bi se noću probudila. Ipak, sve češće je ostajao s prijateljima do kasno. Nekim večerima devojčice bi ga čekale za stolom, pa bi majka na kraju sklonila njegov tanjir u frižider.

Jedne večeri najstarija ćerka ostala je u kuhinji nakon što su sestre otišle na spavanje.

„Mama, misliš li da bi tata češće bio kod kuće da imamo brata?“

Majka ju je zagrlila i rekla da je tata voli. Kad je ostala sama, zatekla je sebe kako razmišlja o istom pitanju.

Vest o trudnoći nakratko ih je ponovo zbližila

Ona je predložila da pokušaju da dobiju još jedno dete. Želela je bebu, ali se nadala i da će se Majkl ponovo približiti porodici. Kada mu je nekoliko nedelja kasnije rekla da je trudna, počeo je ranije da dolazi kući. Ponovo je večerao sa devojčicama i pitao suprugu kako može da joj pomogne.

Za dečaka je već imao ime. Dao bi mu dedino. Kad bi ga supruga pitala koje mu se žensko ime dopada, rekao bi da imaju vremena da razmisle.

Posle pregleda na kojem su saznali da čekaju ćerku, devojčice su odmah počele da smišljaju imena. Majkl se nasmešio kad je najmlađa predložila da se beba zove kao njena lutka. Kasnije te večeri, kad su ostali sami, supruga ga je pitala kako se oseća. Rekao je da je umoran i otišao da legne.

U narednim danima pokušala je još nekoliko puta da započne razgovor. Svaki put bi ga odložili. U međuvremenu je ona počela da se pita da li on uopšte želi da ostane s njima.

„Kako si došla do toga da moraš da me zadržiš?“

One večeri kada mu je pomenula prekid trudnoće, rekla mu je i da je već neko vreme više brine njegova reakcija nego ono što ona sama želi.

Majkl je naglo ustao. Nekoliko sekundi stajao je kraj kauča, a onda je ponovo seo.

„Kako si došla do toga da misliš da moraš bilo šta da uradiš da bih ja ostao?“, pitao je.

„Kad god te pitam šta ti je, ti odeš da spavaš“, rekla je. „A na pregledu si mi pustio ruku čim si čuo da je devojčica.“

Majkl je priznao da je na pregledu bio razočaran i da ga je posle bilo sramota da joj to kaže. Toliko dugo je zamišljao kako će izgledati život sa sinom da je, svaki put kad bi se ta slika promenila, puštao da ostali u kući osete njegovo razočaranje.

Supruga mu je tada prenela šta ju je najstarija ćerka pitala. To ga je pogodilo više od svega što je te večeri čuo. Setio se koliko puta ga je devojčica zvala na večeru i koliko puta joj je odgovorio da će doći kasnije.

„S njom ćeš morati sam da razgovaraš“, rekla mu je supruga. „A meni treba vremena da razmislim o tome šta želim, bez straha da ćeš otići.“

Najstarija je iz ormara izvukla dedin štap

Narednih nedelja Majkl je počeo da preuzima obaveze koje je ranije prepuštao supruzi. Spremao je večeru, vodio mlađe devojčice na aktivnosti i, kad bi obećao da će doći kući u određeno vreme, držao se dogovora. Sa najstarijom je razgovarao nasamo. Rekao joj je da je primetio koliko je često čekala na njega i izvinio joj se što je zbog njegovog ponašanja počela da sumnja da mu je važna.

Supruga je odlučila da nastavi trudnoću. Kad se njihova šesta ćerka rodila, ime su već odabrali zajedno. Na papiru zalepljenom za vrata dečje sobe pet sestara napisalo je „Dobro došla, Mila“, a najmlađa je ispod nacrtala šest srca.

Jednog subotnjeg jutra, nekoliko meseci kasnije, Majkl je u hodniku zatekao najstariju ćerku. Iz ormara je izvukla dedin štap za pecanje i pokušavala da razmrsi strunu.

„Hoćeš li da mi pokažeš kako se ovo koristi?“, pitala je.

Majkl je doneo dve stolice iz kuhinje i seo pored nje. Dok joj je pokazivao kako se vezuje čvor, iz sobe se začula Mila. Devojčica mu je uzela štap iz ruku.

„Ti idi po nju“, rekla je. „Ovaj čvor hoću sama da probam.“