Nisu znali da će ih Marijin sin pronaći

Marija je ostala ispred restorana dok je zvuk motocikala nestajao niz put. Zatim je počela da skuplja tanjire. Kada je podigla poslednju čašu, ruka joj je zadrhtala.

U tom trenutku stigao je njen sin Nikola. Sa dvojicom drugova vraćao se iz radionice i svratio da vidi treba li majci pomoć.

— Šta se dogodilo? — pitao je čim joj je video lice.

— Ništa. Četvorica su ručala i otišla bez plaćanja.

Spustio je ključeve na sto.

— Kako otišla?

Marija mu je ispričala šta su naručili i kako su joj se smejali kada je zatražila novac. Nikola ju je saslušao, a onda uzeo račun.

Jedan od njegovih drugova pogledao je prema putu.

— Četiri motora? Videli smo ih kod benzinske pumpe, nekoliko kilometara odavde.

Nikola je izvadio telefon.

— Mama, ostani ovde. Idemo da razgovaramo s njima.

— Nemoj da praviš problem.

Prišao joj je i spustio ruku na rame.

— Tražiću da plate ono što su pojeli.

Susret na benzinskoj pumpi

Pronašli su ih pored parkiranih motocikala. Pili su kafu i glasno razgovarali kada je Nikola prišao sa drugovima.

— Dobar dan. Ko je od vas upravo ručao u restoranu kod Marije?

Jedan od muškaraca nasmejao se.

— Što pitaš?

Nikola je podigao papir.

— Zato što ste zaboravili račun. Ja sam njen sin.

Osmeh mu je nestao sa lica.

— Nismo zaboravili. Malo smo se našalili sa ženom.

— Onda je vreme da završite šalu i platite ručak.

Nikolini drugovi stajali su nekoliko koraka dalje. Niko nije vikao niti dodirivao motocikle. Ipak, četvorica više nisu delovala onako samouvereno kao pred Marijom.

— Vratićemo se drugi put — rekao je drugi.

— Sada ćemo — odgovorio je Nikola. — Restoran je blizu. Ako odbijete, pozvaćemo policiju i objasniti šta se dogodilo. Račun je ovde, a majka može da vas prepozna.

Nastala je tišina. Muškarac koji se prvi smejao pogledao je prijatelje, pa izvadio novčanik.

— Koliko treba?

— Platićete njoj, u restoranu.

Posle kratkog dogovaranja među sobom, pristali su. Nikola je sačekao da krenu, a zatim se sa drugovima odvezao za njima.

Račun se ovog puta platio

Marija je upravo brisala sto kada su se motocikli ponovo zaustavili ispred lokala.

Četvorica su ušla bez ranijeg smeha. Nikola je ostao kod vrata dok je jedan od njih prišao pultu.

— Došli smo da platimo ručak.

Marija je spustila krpu i uzela račun. Pročitala je iznos, primila novac i pažljivo prebrojala novčanice.

Muškarac je pogledao prema Nikoli.

— U redu je sada?

— Pitaj nju — odgovorio je.

Okrenuo se Mariji.

— Izvinite zbog onoga malopre.

Pogledala ga je pravo u oči.

— Hranu ste pohvalili. Znali ste da sam sve sama spremila. Zašto ste onda mislili da ne treba da platite?

Spustio je pogled.

— Nismo razmišljali.

— Sledeći put razmislite pre nego što nekoga ponizite.

Pružila mu je kusur. Pokušao je da ga odbije, ali ga je ostavila na pultu.

— Ovo je vaše. Naplatila sam ono što dugujete.

Uzeo je novac i tiho zahvalio. Ostali su promrmljali izvinjenje, pa su izašli.

Ručak za ljude koji su ostali

Kada su otišli, Nikola je prišao majci.

— Jesi li dobro?

Klimnula je, a onda ga zagrlila.

— Samo nisam želela da se zbog mene posvađate.

— Nismo se posvađali. Vratili su se i platili.

Njegovi drugovi već su počeli da sklanjaju preostalo posuđe. Jedan je pitao gde stoje čiste čaše, drugi je uneo praznu gajbu u ostavu.

Marija ih je nekoliko trenutaka posmatrala, pa otišla do šporeta.

— Sedite vas trojica. Ostalo je još supe.

Nikola se nasmejao i izvadio novčanik.

— Može. Ali prvo nam donesi račun.

Ovog puta i ona se nasmejala.

Napomena: Završetak priče je dopisan kao fikcija prema zadatom zapletu i ne predstavlja potvrđen stvarni događaj.