Putin ne odustaje od ključnih zahteva: Pregovori sa Trampovim izaslanicima bez najavljenog proboja

Moskva za sada ne pokazuje spremnost da odustane od svojih vojnih i teritorijalnih zahteva u Ukrajini. Prema izvorima Blumberga bliskim ruskim vlastima, Kremlj veruje da ima prednost na frontu i da vreme trenutno radi u korist Rusije.

Takva procena unapred je smanjila očekivanja od nove diplomatske misije američkih izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera.

„Očekivanja su izuzetno niska“, naveli su sagovornici Blumberga bliski Kremlju.

Prethodne posete američkih pregovarača nisu donele ozbiljniji pomak, a u Moskvi, prema tim izvorima, ne veruju da novi američki predlog sadrži uslove koje bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da prihvati.

Navodi pripisani anonimnim izvorima predstavljaju procenu Blumberga i nisu zvanično potvrđeni iz Kremlja.

Teritorija ostaje najveća prepreka

Najveći problem u eventualnim pregovorima i dalje predstavlja pitanje teritorije.

Prema navodima Blumberga, Putin nije pokazao spremnost da odustane od zahteva da se ukrajinske snage povuku i iz preostalog dela Donjecke oblasti koji Rusija trenutno ne kontroliše.

Kijev takav zahtev odlučno odbacuje i poručuje da neće pristati na sporazum koji bi podrazumevao jednostrano odricanje od teritorije.

Upravo pitanje Donbasa već mesecima sprečava pronalaženje modela koji bi obe strane mogle da prihvate makar kao osnovu za ozbiljne pregovore.

Moskva smatra da njene snage napreduju i da zbog toga nema razlog da pravi velike ustupke radi brzog postizanja sporazuma. Putin je i tokom poslednjeg sastanka američkim izaslanicima rekao da očekuje ostvarivanje ruskih ciljeva i rešavanje onoga što Kremlj naziva „osnovnim uzrocima sukoba“.

Vitkof i Kušner doneli novi američki predlog

Stiv Vitkof i Džared Kušner stigli su 5. septembra u Moskvu kao izaslanici američkog predsednika Donalda Trampa.

Tramp je pre njihovog puta najavio da nose novi predlog za okončanje rata, ali sadržaj tog dokumenta nije predstavljen javnosti.

Putin je sa američkim izaslanicima razgovarao duže od tri sata. Njegov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov opisao je sastanak kao otvoren, konstruktivan i veoma koristan.

Prema Ušakovljevim rečima, Vitkof i Kušner izneli su nekoliko ideja o mogućim putevima ka sporazumu. Razgovaralo se i o eventualnim budućim ekonomskim projektima Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.

Ipak, nakon sastanka nije objavljena nijedna konkretna tačka oko koje je postignut dogovor. Bela kuća je saopštila da su razmatrani naredni koraci koji bi trebalo da budu predstavljeni tokom sledećih nedelja.

Nema potvrde o napretku

Činjenica da su obe strane razgovore opisale kao korisne ne znači da je napravljen proboj.

Rusija i Ukrajina i dalje imaju potpuno suprotne stavove o teritoriji, bezbednosnim garancijama i budućem odnosu Kijeva prema NATO-u.

Moskva zahteva teritorijalne ustupke i odbacivanje mogućeg članstva Ukrajine u Alijansi. Kijev insistira na očuvanju suvereniteta i traži čvrste bezbednosne garancije koje bi sprečile novi napad nakon eventualnog završetka rata.

U javnim izjavama posle moskovskog sastanka nije bilo nagoveštaja da je bilo koja strana ublažila svoje ključne stavove.

Ponovo se pominje posebna ekonomska zona u Donbasu

Jedna od mogućnosti koja se ranije razmatrala jeste stvaranje posebne slobodne ekonomske zone u delu Donbasa.

Takav model trebalo bi da privremeno odloži konačno rešavanje pitanja suvereniteta i omogući ekonomske aktivnosti pod posebnim pravilima. Blumberg, međutim, navodi da je Moskva ranije odbacivala tu ideju.

Zbog toga nije jasno da li novi američki plan sadrži suštinski drugačiji predlog ili izmenjenu verziju opcija koje su već nailazile na protivljenje Rusije ili Ukrajine.

Američki izaslanici razgovarali i sa Zelenskim

Posle sastanka u Moskvi, Vitkof i Kušner otputovali su u Kijev, gde su 6. septembra razgovarali sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i drugim ukrajinskim zvaničnicima.

Razgovaralo se o bezbednosnim i ekonomskim garancijama, protivvazdušnoj odbrani, podršci ukrajinskoj energetskoj infrastrukturi i mogućnosti obnavljanja pregovora u kojima bi učestvovali SAD, Rusija i Ukrajina.

Zelenski i američki izaslanici opisali su razgovore kao sadržajne, ali nisu predstavili konkretan dogovor. Vitkof je poručio da će obe strane morati da naprave kompromise kako bi se razlike smanjile.

Diplomatska inicijativa je tako nastavljena, ali ključni sporovi ostaju nerešeni. Moskva veruje da može da ostvari svoje ciljeve nastavkom rata, dok Kijev odbija teritorijalne ustupke bez prihvatljivih bezbednosnih garancija.

Zbog toga je, uprkos obnovljenim razgovorima, mogućnost brzog mirovnog sporazuma i dalje veoma neizvesna.