Iran razmatra udare na američke objekte u Evropi: Bugarska i Kipar pominju se u slučaju nove eskalacije

Američki vojni objekti u jugoistočnoj Evropi mogli bi postati deo iranskog odgovora ukoliko Vašington ponovo izvede napade na ključnu infrastrukturu Irana. Prema izvorima bliskim vlastima u Teheranu, među lokacijama koje su razmatrane nalaze se objekti u Bugarskoj i na Kipru. Ipak, za sada nema potvrde da je doneta konačna odluka o napadu.

Mogućnost da se sukob između Irana i Sjedinjenih Američkih Država proširi izvan Bliskog istoka postala je jedna od ozbiljnijih tema unutar iranskog vojnog i političkog vrha. Kako navodi britanski Financial Times, iranske strukture proučavale su scenarije udara na američke vojne objekte u jugoistočnoj Evropi ako predsednik SAD Donald Tramp naredi nove napade na iransku infrastrukturu.

Izvori britanskog lista tvrde da bi Teheran takvu odluku Vašingtona mogao protumačiti kao prelazak granice posle koje iranski odgovor više ne bi bio ograničen samo na američke baze, brodove i energetsku infrastrukturu na Bliskom istoku.

Važno je, međutim, napraviti jasnu razliku između vojnih razmatranja i donete odluke. Države redovno analiziraju različite scenarije u slučaju rata, ali to ne znači da će svaki razmatrani plan biti sproveden. Za sada nema javno potvrđenog iranskog naređenja za napad na teritoriju neke evropske zemlje niti dokaza da je određen konačan spisak ciljeva.

Teheran upozorava da bi odgovor mogao izaći izvan regiona

Prema izvorima bliskim iranskim vlastima, Teheran bi eventualni novi američki udar na elektrane, mostove, naftna postrojenja ili drugu ključnu infrastrukturu smatrao razlogom za znatno širi odgovor.

Jedan od izvora poručio je da Iran, ukoliko proceni da su Sjedinjene Američke Države „otišle predaleko“, ne bi nužno ograničio svoje operacije na područje Persijskog zaliva i šireg Bliskog istoka.

U takvom scenariju evropske države koje ustupaju baze, aerodrome ili logističku infrastrukturu američkim snagama mogle bi se naći pod većim političkim i bezbednosnim pritiskom. Prema izveštaju Financial Timesa, iranski vojni planeri već su procenjivali mogućnosti napada na američke objekte u Bugarskoj i na Kipru, kao i potencijalne udare na komunikacionu infrastrukturu u Ormuskom moreuzu. Financial Times: Iran razmatra vojne ciljeve u Evropi

Ovakve tvrdnje uglavnom dolaze od anonimnih izvora, zbog čega ih treba posmatrati kao opis razmišljanja unutar dela iranskog sistema, a ne kao zvanično objavljenu ratnu strategiju.

Zašto se u izveštajima posebno pominje Bugarska?

Bugarska se našla u fokusu nakon što je njen parlament odobrio privremeno raspoređivanje američkih aviona za dopunu goriva u vazduhu KC-135 i pratećeg vojnog osoblja u bazi Bezmer.

Odobrenje se odnosi na najviše osam aviona i do 250 pripadnika američkih snaga, sa predviđenim periodom boravka od 24. jula do 1. oktobra. Bugarske vlasti saopštile su da raspoređivanje ima logistički karakter i da se sa teritorije zemlje neće koristiti američko ofanzivno naoružanje.

Sofija je takođe odbacila tvrdnje da ovakvim aranžmanom postaje neposredni učesnik sukoba. Odluka je, ipak, izazvala upozorenja iz Teherana, koji je poručio da bi korišćenje bugarske teritorije za podršku operacijama protiv Irana moglo biti protumačeno kao oblik saučesništva. Reuters: Bugarska odobrila privremeni dolazak američkih aviona-tankera

Avioni KC-135 nisu bombarderi, ali imaju važnu ulogu u produžavanju dometa borbenih aviona. Upravo zbog toga njihovo raspoređivanje može imati veliki strateški značaj, čak i kada sami ne nose ofanzivno naoružanje.

Za Bugarsku je situacija posebno osetljiva. Kao članica NATO-a, ona sarađuje sa američkim snagama, ali istovremeno pokušava izbeći utisak da njena teritorija služi kao polazna tačka za napade na Iran.

Kipar i britanska baza Akrotiri

Kao druga moguća tačka u iranskim razmatranjima pominje se Kipar, odnosno britanska vazduhoplovna baza Akrotiri.

Baza ima veliki značaj za britanske i savezničke operacije u istočnom Mediteranu i na Bliskom istoku. Početkom marta pogođena je dronom iranske proizvodnje tipa „šahed“. U napadu nije bilo žrtava, dok je na infrastrukturi pričinjena ograničena materijalna šteta.

Prema zapadnim bezbednosnim procenama, dron verovatno nije lansiran direktno iz Irana, već sa teritorije Libana, iz područja pod uticajem Hezbolaha. Tačan lanac odgovornosti nije u potpunosti javno potvrđen, ali je napad pokazao kako bi iranski saveznici i povezane oružane grupe mogli biti korišćeni za udare na udaljenije ciljeve. Reuters: Iranski dron pogodio britansku bazu na Kipru AP: Manja šteta posle udara na bazu Akrotiri

Kipar se nalazi dovoljno blizu Levanta da potencijalne pretnje ne moraju dolaziti isključivo sa iranske teritorije. Dronovi ili projektili mogli bi biti lansirani preko grupa koje deluju u Libanu, Siriji ili drugim delovima regiona.

To istovremeno otežava utvrđivanje odgovornosti. Napad koji izvede grupa povezana sa Iranom ne mora automatski značiti da je naređenje neposredno stiglo iz Teherana, iako politička i vojna povezanost takvih organizacija ostaje važan deo procene.

Razmatrana i podmorska komunikaciona infrastruktura

Pored vojnih baza, iranske snage su, prema navodima izvora, proučavale mogućnost napada na podmorske optičke kablove u području Ormuskog moreuza.

Takvi kablovi omogućavaju prenos velikih količina međunarodnog internet i telekomunikacionog saobraćaja. Njihovo oštećenje moglo bi izazvati poremećaje koji bi se osetili daleko izvan samog Persijskog zaliva.

Napad na ovu vrstu infrastrukture imao bi drugačije posledice od napada na vojni objekat. Mogao bi uticati na komunikacije, poslovanje, finansijske transakcije i svakodnevno funkcionisanje država koje nisu neposredno uključene u sukob.

Ipak, takva operacija bila bi tehnički zahtevna i nosila bi veliki politički rizik. Oštećenje međunarodne komunikacione infrastrukture moglo bi okrenuti dodatne zemlje protiv Irana i izazvati znatno širi odgovor.

Pregovori o Ormuskom moreuzu gotovo zaustavljeni

Napetosti rastu i zbog zastoja u razgovorima o bezbednosti plovidbe kroz Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih svetskih energetskih pravaca.

Kroz ovaj prolaz transportuje se značajan deo nafte i gasa namenjenog međunarodnom tržištu. Svaki ozbiljniji prekid plovidbe mogao bi dovesti do poremećaja u snabdevanju, rasta cena energenata i povećanja troškova prevoza i osiguranja.

Donald Tramp izjavio je da sa Iranom trenutno nema aktivnih niti zakazanih pregovora. Teheran je, sa druge strane, upozoravao da bi mogao preći na ofanzivniji pristup ukoliko diplomatski pokušaji potpuno propadnu. Reuters: Zastoj u američko-iranskim pregovorima

Američki predsednik ranije je pretio napadima na iransku infrastrukturu kao odgovorom na udare na brodove u Ormuskom moreuzu. Upravo je mogućnost takvog američkog poteza u središtu scenarija o kojima, prema izvorima, razmišljaju iranski vojni planeri.

Tvrdolinijaši dobijaju veći uticaj u Teheranu

Promene u iranskom bezbednosnom vrhu dodatno ukazuju na zaoštravanje političkog kursa.

Vrhovni vođa Irana ajatolah Modžtaba Hamnei imenovao je Mohsena Rezaija za sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost i svog predstavnika u tom telu.

Rezaiji je nekadašnji komandant Iranske revolucionarne garde. Tom organizacijom rukovodio je od 1981. do 1997. godine, uključujući najveći deo rata između Irana i Iraka. Poznat je po tvrdim stavovima prema Sjedinjenim Američkim Državama i izraženom nepoverenju prema pregovorima sa Zapadom.

Njegovo imenovanje daje mu važnu ulogu u odlučivanju o nastavku sukoba, mogućem odgovoru na američke napade i eventualnim budućim pregovorima. Reuters: Mohsen Rezaiji imenovan na ključnu bezbednosnu funkciju

Prema proceni Financial Timesa, jačanje Rezaijijeve pozicije pokazuje da zagovornici snažnijeg vojnog odgovora dobijaju veći uticaj, dok su izgledi za brzo diplomatsko rešenje sve slabiji.

Unutar iranskog sistema i dalje postoje različiti politički pravci. Jedan deo vlasti zalaže se za pregovore i kontrolisanu deeskalaciju, dok tvrdolinijaši smatraju da bi ustupci samo ohrabrili Vašington da nastavi pritisak.

Koliko je iranska pretnja Evropi realna?

Sidart Kaušal, istraživač londonskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, ocenio je da iranska pretnja američkim objektima u Evropi jeste realna, ali ograničena.

Iran poseduje balističke rakete srednjeg dometa, uključujući projektile iz porodice Šahab. Pojedini modeli teoretski mogu dosegnuti delove južne i jugoistočne Evrope. Međutim, domet sam po sebi ne znači da bi raketa mogla precizno pogoditi zaštićen vojni objekat i naneti veliku štetu.

Na većim udaljenostima rastu problemi sa preciznošću, pouzdanošću i mogućnošću presretanja. NATO države raspolažu sistemima ranog upozoravanja i protivvazdušne odbrane, dok bi priprema većeg direktnog napada sa iranske teritorije verovatno bila uočena.

Teheran bi zato mogao razmatrati i druge metode:

• upotrebu bespilotnih letelica;
• delovanje preko regionalnih saveznika i povezanih grupa;
• sajber napade;
• sabotaže;
• napade na komunikacionu ili energetsku infrastrukturu;
• ograničene udare kojima bi se poslala politička poruka bez pokušaja pokretanja otvorenog rata sa NATO-om.

Najveća opasnost ne mora biti namerni početak širokog sukoba. Dovoljna bi bila pogrešna procena, neprecizno izveden napad ili veći broj žrtava da se pokrene lanac odgovora koji bi bilo teško zaustaviti.

Raniji napadi pokazali pokušaj širenja dometa

Iran je tokom prethodnih faza sukoba pokazao da želi da ugrozi američke i savezničke ciljeve udaljene od svojih granica.

Vašington je ranije optužio Teheran za pokušaje lansiranja projektila prema zajedničkoj američko-britanskoj bazi Dijego Garsija u Indijskom okeanu. Prema tim navodima, projektili nisu stigli do cilja.

Turska je tokom marta saopštavala da je NATO protivvazdušna odbrana presretala balističke rakete lansirane iz Irana koje su se kretale prema turskom vazdušnom prostoru. Istovremeno, napad dronom na Akrotiri pokazao je mogućnost delovanja preko grupa koje se nalaze bliže evropskim ciljevima.

Tokom leta zabeleženi su i smrtonosni napadi na američke snage u Jordanu. Izvori bliski iranskim vlastima predstavili su te udare kao upozorenje da američke baze izvan neposrednog područja sukoba nisu potpuno nedostupne.

Međutim, sposobnost da se izvede pojedinačan napad ne znači i sposobnost vođenja dugotrajnog rata protiv američkih i NATO snaga u Evropi. Direktan iranski napad na teritoriju članice NATO-a mogao bi izazvati neuporedivo snažniji vojni i politički odgovor.

Šta bi širenje sukoba značilo za Evropu?

Ako bi iranski odgovor zaista bio usmeren prema objektima na evropskom tlu, posledice ne bi bile ograničene samo na pogođenu bazu.

Evropske zemlje morale bi pojačati zaštitu vojnih aerodroma, luka, energetskih postrojenja i komunikacione infrastrukture. Moglo bi doći i do povećanja broja patrola, raspoređivanja dodatnih sistema protivvazdušne odbrane i strožih bezbednosnih kontrola.

Politički pritisak bio bi posebno snažan u državama koje omogućavaju američkim snagama korišćenje svoje teritorije. Njihove vlade morale bi javnosti objasniti svrhu tih aranžmana i proceniti da li logistička podrška povećava rizik od odmazde.

Moguće posledice obuhvatile bi i:

• rast cena nafte i gasa;
• skuplji pomorski i vazdušni transport;
• poremećaje u međunarodnoj trgovini;
• veće troškove osiguranja;
• nove migracione i humanitarne pritiske;
• povećan rizik od sajber napada i sabotaža;
• dodatne podele među evropskim državama oko podrške američkim operacijama.

Zbog toga iranske poruke ne treba posmatrati isključivo kao pitanje vojnih baza. Čak i bez neposrednog napada, sama mogućnost širenja sukoba može uticati na bezbednosne odluke, tržišta i političke odnose u Evropi.

Pretnja koja još nije postala operativna odluka

Najvažniji zaključak jeste da se u ovom trenutku govori o scenarijima koje su, prema anonimnim izvorima, razmatrali pojedini delovi iranskog sistema. Nema javnog dokaza da je Teheran izdao naređenje za napad na Bugarsku, Kipar ili neku drugu evropsku zemlju.

Ipak, činjenica da se američki vojni objekti u Evropi uopšte pojavljuju u takvim razgovorima pokazuje koliko je odnos između Irana i SAD postao opasan.

Bugarska je dozvolila privremeno prisustvo američkih aviona-tankera, britanska baza Akrotiri već je bila meta ograničenog napada, a zastoj u pregovorima o Ormuskom moreuzu dodatno smanjuje prostor za mirno rešenje.

Ako Vašington odluči da ponovo napadne ključnu iransku infrastrukturu, Teheran bi mogao pokušati da odgovori na način koji prevazilazi dosadašnje geografske granice sukoba. Da li bi taj odgovor zaista uključivao evropsko tlo zavisiće od političkih odluka, vojnih procena i spremnosti obe strane da zaustave eskalaciju pre nego što postane širi međunarodni rat.

Za sada Bugarska i Kipar nisu potvrđene mete, već lokacije pomenute u izveštajima o iranskim vojnim razmatranjima. Upravo ta razlika ostaje ključna za odgovorno razumevanje situacije koja se brzo menja.