Koliko puta u toku dana kažete „bre“? Verovatno niste ni svesni koliko često izgovorimo ovu reč, a da uopte ne znamo odakle je ona potekla i šta tačno znači. Srbi vrlo često kada su nervozni ili ljuti, ili kada nekoga ubeđuju da su u pravu uzviknu BRE! Ono što možda najčešće čujemo jesu primeri poput: „Ajde, bre, nemam više kad da te čekam!“
Ponekada bre koristimo i kao tepanje. Kako za ovu reč kaže Momo Kapor, u našem jeziku ovaj uzvik ima više različitih značenja. Služi da izrazi istovremeno i neodobravanje i žaljenje, i odobravanje i divljenje, služi za poziv, opomenu, iznenađenje, hrabrenje, podsticanje i prekljinjanje. Ponekad nam se čini da je u tome „bre“ čitava naša suština, sa svim našim vrlinama i manama.
Etimologija, odnosno poreklo, reči „bre“ nije u potpunosti razjašnjenja. Postoji više hipoteza, među njima manje i više popularnih: „turska“, „keltska“, „španska“, „italijanska“, i autohtono-nihilistička hipoteza.
„Turska“ hipoteza je do skoro bila i najpopularnija. Po ovoj hipotezi reč „bre“ znači „stoka“ i „magarac“, „budala“ ili „glupak“. Ova hipoteza ujedno je i najstarija. Manje popularna je takozvana „grčka“ hipoteza po kojoj reč „bre“, kao i reči „more“ i „bolan“, potiču od srednjovekovne grčke reči „βρε“, koja se razvila od starogrčkoge reči „μρε“ („mre“) a ona od starogrčke reči „μορέ“ („more“) što je vokativ reči „μορόϛ, μῶροϛ“ („moros“), a znači „luda“, „ludak“, „budala“, „moron“…
Postoje verovanja da su Grci predali ovu reč Turcima, a onda Turci nama, a neki veruju da je bilo obrnuto, odnosno da je ova turska reč ušla u grčki, a onda iz grčkog u naš i ostale jezike. Po „italijanskoj“ hipotezi ova reč ima veze sa njihovom rečju „ne“. Postoji takođe italijanska verzija po kojoj se veruje da ova reč vodi poreklo od italijansko- latisnke reči „fra“, skraćeno od „frater“ što znači „brat“.
U zadnje vreme sve je popularnija „španska“ hipoteza, po kojoj ovaj populatnih uzvik potiče iz španskog jezika, od reči „hombre“ koja znači „čovek“. Ipak, čak i ova mala hipoteza ima svoje dve varijacije, tj. podhipoteze. Prema prvoj, ova reč je u naš narod dospela preko krstaša, među kojima je bilo i Španaca. Španski krstaši su u 12. veku prolazili kroz Srbiju i dovikivali se sa „hombre“, pa je tako i ova reč ostala na našim prostorima. Prema drugoj podhipotezi, koja je i popularnija, ova reč u naš jezik nije ušla preko Španaca, već preko Ladino jezika Sefardskih Jevreja, koji su iz Španije jednim delom došli u Beograd i Srbiju. Kako ova varijanta priče kaže, ni manje ni više, nego baš Dorćolci skratili su ovu reč sa „hombre“ na bre.
Iako vam možda zvuči neverovatno, poreklo ove reči ima čak i svoju „keltsku“ hipotezu. Po njoj, pošto se veruje da su Kelti bili u ovim krajevima, veruje se i da je ova reč potekla od njihove reči „bri“, što znači „moć“, „snagu“ i „poštovanje“. Sve ove hipoteze odnose se na druge jezike, i u njima traže poreklo ovog popularnog uzvika. Ipak, šta je sa idejom da ova reč može biti i autohtona, odnosno domaća?
Šta je konačna istina?
Reč „bre“ zapravo predstavlja skraćenu verziju vokativa reči „brat“, tj. skraćenicu reči brate! Vokativ se skraćivao upravo ovako: BRATE >> BR’TE >> BR’E >> B’E , i upravo tako smo i dobili „bre“! Svi ovi oblici skraćenog vokativa imenice brate koriste se na različitim područjima: u južnoj Srbiji i Makedoniji i Bugarskoj koristi se oblik „be“, dok je u Bosni i Hercegovini često u upotrebi „br’te“ ali i „ba“. Neskraćeni oblik „brate“ najčešće se koristi u Crnoj Gori, ali i kod nas.
(Izvor: Srbija Danas)