Uskrs je jedan od najvećih praznika u hrišćanskom kalendaru. A kao i svaki praznik, i njega prati mnoštvo običaja. Uglavnom su nam prva asocijacija farbana jaja, uskršnje zeke i pilići, međutim, širom sveta postoje izuzetno neobični običaji, a ovo je 5 najzanimljivijih.
Uskrs se ove godine u Srbiji proslavlja u nedelju, petog maja, dok su vernici koji obeležavaju praznik prema gregorijanskom kalendaru već proslavili krajem marta.
Vaskrsenje se slavi tri dana, hrišćani se pozdravljaju sa: “Hristos voskrese”, a odgovaraju “Vaistinu voskrese”. Tako se pozdravlja do Spasovdana, četrdesetog dana od Vaskrsa. Veliki petak, Velika subota i Vaskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru. Običaj je da i oni koji retko odlaze u crkve u te dane odu u hram i pomole se za duše svojih predaka i zdravlje svojih potomaka.
Evo kako izgledaju običaji za Vaskrs u nekim zemljama:
Bičevanje žena u Češkoj i Slovačkoj
Na Uskršnji ponedeljak, lokalni muškarci i dečaci vrbama i vrpcama simbolično “šibaju” žene u gradu.
Zvuči čudno ali običaj služi podsticanju dobrog zdravlja i lepote. Iako su mnogi uvereni da je ovaj koncept osmislio muškarac, žene zaista rado učestvuju u njemu. U ritualu su ukorenjene i određene veze sa plodnošću, koja je česta tema uskršnjih svečanosti širom sveta.
Uskrs u Rusiji i jagnje od putera
U Rusiji se uskršnja večera služi uz puter koji je u obliku jagnjeta.
Prema tradiciji, videti jagnje je srećan znak. Poznato je da su ove životinje, inače, oličenje nevinosti i čistoće i blisko povezane sa Isusom i Bogom.
Trk Bogorodice u Italiji
Gradić Sulmona, u regiji Abruco na jugu Italije, domaćin je godišnje povorke “La Madonna Che Scappa”.
Manifestacija je posvećena trenutku kada je Devica Marija ugledala svog vaskrslog sina nakon što je videla kako umire na krstu. Posvećeni katolici nose i statue vaskrslog Hrista, Svetog Jovana i Svetog Petra kroz grad do crkve San Filipo Neri. Ovde objavljuju vest o Isusovom vaskrsenju.
Veštice za Uskrs u Švedskoj
Na Veliki četvrtak u Švedskoj, devojčice se oblače u uskršnje veštice (påskkärringar).
Umotane u krpe i staru odeću, sa ofarbanim licima i metlama u ruci, nose bakarne kotliće u nadi da će od prijatelja i komšija prikupiti poslastice. Tradicija se zasniva na verovanju da su se veštice okupljale na Blokuli (Blåkulla) neposredno pre Uskrsa kako bi kovale zavere i pravile planove sa đavolom.
Francuski uskršnji omlet
Na Uskršnji ponedeljak, stanovnici mestašceta O (Haux) na jugozapadu Francuske ponosno pripremaju najveći omlet na svetu.
Za to se koristi približno 4.500 jaja koja se uliju u džinovski tiganj, a omletom se nahrani 1.000 gladnih meštana. Porodice razbijaju jaja u svojim kućama, a zatim se okupljaju na centralnom gradskom trgu i pripremaju gozbu.
(Espreso / ravelmagazine)