Zašto loši ljudi prolaze bolje u životu od dobrih? Odgovor na ovo pitanje krije se u rečima vladike Nikolaja Velimirovića.
Svedoci sveta u kojem, čini se, loše pobeđuje dobro, nepravda je jača od pravde, mladi umiru… Mnogi se pitaju zbog čega je to tako i kako da uspostave balans. Kako ostati dobar i neiskvaren u svetu u kojem je sve više nepravde?
Vladika Nikolaj Velimirović studiozno se bavio ovom temom i pitanjem zbog čega nepravednici napreduju u životu, dokle im sve ide tako dobro, iako to nisu zaslužili.
Za sve one koji veruju da loše prolazi bolje od dobrog u životu, imao je važnu poruku koju je do detalja obrazložio i pogodio pravo u suštinu problematike.
“I šta im biva na kraju, njima i porodu njihovom? Jesi li se to pitao?
Neka se ne spotiču misli tvoje kad vidiš da se neko hvališe snagom, a zaboravlja Darodavca snage. Seti se kako je oholi i hvalisavi Golijat poginuo od praćke jednog dečka, Davida.
Neka se ne zbunjuje srce tvoje kad vidiš da se neko bogati nepravednim putem. Ješće i neće se nasititi; otimaće i neće mu biti dosta. Seti se bogatih Sodomljana, kako su u jednom času zasuti ognjem i pepelom sa svim bogatstvom svojim.
Ti si hrišćanin, a hrišćanin posmatra događaje na dugoj liniji, u celini, a ne delimično. Napredak nepravednika hrišćanin ne ceni kao neki svršen događaj, nego čeka da vidi šta će dalje doći. On zna da nepravednik ne napreduje ni svojom snagom ni svojom pameću, nego samo zato što mu Bog popušta da napreduje, e da bi se kad-tad setio Boga.
Jer je neiskazano milostiv Bog naš, i dopušta nepravednicima ono što oni žele, e da bi se kad-tad dosetili da je to od Boga i zastideli se nepravde svoje, i popravili. Bogu su mili pokajnici: vrlo su Mu mili oni koji se skrušeno kaju za nepravedna dela svoja.
Nije Stvoritelj kao tvar, da uvek odmah kazni čim neko krene krivim putem. On čeka da se zalutali sam vrati na pravi put. On gleda i ćuti. Čeka i ne docni. Čudan je u mudrosti, prečudan u milosti Svojoj. Zbog toga vidoviti Psalmist ushićeno govori Gospodu: Sudovi su tvoji bezdna velika. Ko će ispitati svu bezdnu Božijeg promisla?
Nerazumni se ljute što Bog ne upravlja svetom po njihovom razumu, a razumni se pašte neprestano da uđu u Božiji razum. Teško je ponekad i najrazumnijem razumeti zašto jednom čoveku biva ovako, a drugom onako: zašto mlad i željan života umire, dok star i željan smrti živi: zašto se pobožan muči, a bezbožan blaguje.
I najsvetije duše ponekad su se zbunjivale pred zagonetkom događaja.
U sveštenom predanju zapisan je ovakav slučaj: Umro neki grešan bogataš, čiji su gresi bili javni za svakoga, i njegov pogreb bio je svečan, sa episkopom i mnogim sveštenicima. Uskoro zatim napadne hijena na jednog isposnika u pustinji i rastrgne ga.
Monah neki, koji je gledao i onaj svečani sprovod grešnika i krvave ostatke pravednika, u zabuni svojoj zaplače se i uzvikne: “Gospode, kako je ovo i zašto? Kako da onaj grešnik ima i blag život i blagu smrt, a ovaj pravednik gorak život i gorku smrt?” Na to mu se javi angel Božiji, pa objasni: Onaj zli bogataš imao je u životu samo jedno dobro delo, a ovaj isposnik imao je samo jedan teži greh.
Svečanim i počasnim sprovodom Svevišnji je hteo isplatiti zlom bogatašu ono jedno dobro delo, te da nema ništa više očekivati u onome svetu; a groznom smrću isposnika hteo je ovome izgladiti i onaj jedini greh, da bi mu dao punu nagradu na nebesima.
Zbog toga ti razmišljaj o sudovima Božijim i položi svu nadu u Stvoritelja svoga.
“Nemoj se žestiti gledajući nevaljale; nemoj zavideti onima koji čine bezakonje”, tako piše pravedni car David, koga je dugo i mnogo mučilo ono što i tebe muči, dok mu Gospod nije otkrio kroz razum da razume.
Isti on izgovara i ovo utešno iskustvo svoje: “Bejah mlad i ostareh, i ne videh pravednika ostavljena niti dece njegove da prose hleb”.
Čitaj često Psaltir, pa ćeš i razumeti i utešiti se. Mir ti i blagoslov od Gospoda.”
(Izvor: Stil)