Zašto od Nje lek za rak, neplodnost i sve brige koje nas more tražimo na kraju?!

Игуманија Екатерина поред чувене иконе
Игуманија Екатерина поред чувене иконе

Kada je davne 1974. godine Katarina Radosavljević sa svoje dve rođene sestre došla u manastir Beočin na Fruškoj gori, u njemu je bila pustoš, nije bilo prozora, ni vrata, čak ni puta. Danas je ovaj manastir kao rajski vrt u kojem živi 20 monahinja, gde caruju mir i tišina.

Advertisement

Nadaleko čuven po ikoni čudotvorne Presvete Bogorodice, koja je u ovom zdanju već 500 godina, pred njom se mole i traže pomoć vernici svih vera i iz svih krajeva Evrope. Uz njene molitve žene koje nisu mogle da rode postajale su majke, pa u ovom manastiru kažu da imaju više od 700 kumčadi. Bračni par iz Beograda koji 17 godina nije imao dece, svagde su išli i ništa im nije pomoglo. Došli su pred ikonu Majke Božije, plakali su, čitana im je molitva i dobili su dvoje dece.

– Mi se molimo za njihovo zdravlje pred ikonom Presvete Bogorodice, mole se i vernici, nadajući se pomoći, a posle se vraćaju da nam zahvale. Ima ih iz Nemačke, Rusije, Slovenije, Hrvatske… Više od 200 žena koje nisu mogle da dobiju potomstvo dolazilo je na molitve i Bogorodica ih je uslišila. Naš manastir uvek je ispunjen dečjom grajom kad ih majke dovedu da nam se zahvale – priča 70-godišnja igumanija Ekaterina, koja je u ovom manastiru već punih 45 godina.

– Kad smo nas tri sestre došle ovde, Marina, Varnava i ja, sve je bilo u rasulu. Počele smo od početka. Pre toga, tokom Drugog svetskog rata, ovde je bila partizanska bolnica, pa onda pulmološka bolnica, a jedno vreme i deo Arhiva Vojvodine. Posle toga manastir je ostao zapušten, u korov obrastao – seća se igumanija Ekaterina. Čoveka koji tri meseca nije spavao zbog posledica sa ratišta, doveli su pred Majku Božiju i posle molitve on je zaspao i tri dana i tri noći se nije budio. Posle toga je uredno spavao. Kad su tri sestre pristigle u manastir, u njemu su zatekle sinovca nekadašnjeg patrijarha Gavrila Dožića, koji je ovde bio lečen.

– Sada je ključ kod vas, ja mogu da idem, nisam vam više potreban, rekao nam je tada Dušan Dožić. Ali, pošto smo znale da živi sam i da teško može da se brine o sebi, zadržale smo ga u manastiru i do kraja gledale kao oca. On je imao penziju i time pomagao manastiru – kaže igumanija. Posle postepene obnove manastira, počele su da pristižu nove monahinje, priča o čudotvornoj ikoni pročula se, pa su počeli da dolaze ljudi iz svih krajeva.

Advertisement

Tri crkve

Crkva manastira Beočin posvećena je Vaznesenju Hristovom i prvi put se spominje u turskim defterima 1566. godine. Sadašnja crkva, koja je na temeljima prethodne dve manje crkve, građena je od 1732. do 1740. godine u vizantinsko-srpskom stilu, sa elementima gotike. Manastir u Drugom svetskom ratu nije rušen, ali je riznica poharana i sve vrednosti odnete u Zagreb. Deo je vraćen posle rata. U manastiru su mošti Stefana Prvovenčanog, koje su 1815. godine prenesene iz manastira Fenek.

Advertisement

U manastiru Beočin danas je 20 monahinja, najmlađa među njima je 18-godišnjakinja, i kažu da imaju pune ruke posla. To potvrđuje prostor oko manastira koji podseća na rajsku baštu. Monahinje brinu i o stoci, obrađuju manastirsko imanje i kažu da je manastir nekada imao oko hiljadu hektara zemlje i šuma, ali da im to još uvek nije vraćeno. Mlada žena koja dugo nije imala dece na Aranđelov dan je došla pred Majku Božiju i sa suzama se molila.. od tog dana joj se računala trudnoća. Sada ima dve devojčice.

Dobila sam tri nagrade od muzeja i ustanova iz Beograda i Novog Sada za rad i širenje kulture. Sada nas ima dvadeset monahinja, među njima puno mladih, školovanih, i ta dečica skinula su teško breme sa mog ramena. One vode, rade, trude se, drže i crkvu i ekonomiju – kaže Ekatarina.

Advertisement

Sudbina ikone

Priča o čudotvorstvu, o ikoni koja vraća nadu, pomaže bolnim i nesrećnim pročula se nadaleko, odatle želja i potreba ljudi da dođu, čuju blagu i lepu reč igumanije Ekaterine, da se pomole pred presvetom Bogorodicom, sve u nadi da će im pomoći.

Advertisement

– Ikona je stara 500 godina i bila je u grobljanskoj kapeli. U ratu sa Turcima kapela je porušena, samo ta ikona ostala je čitava. Tada je preneta u crkvu i od tada se nalazi na sadašnjem mestu – objašnjava Ekatarina, obnovitelj ove drevne svetinje.

(Izvor: Novosti)

Advertisement
Advertisement
Advertisement

Beograd.in, vaš neiscrpni izvor fascinantnih priča, čudnih zanimljivosti i neotkrivenih bisera širom Srbije, regiona i sveta! Zavirite u skrivene kutke Srbije, otkrijte njene tajne i uronite u njenu magičnu atmosferu. Beograd.in donosi sve što vam je potrebno da doživite Srbiju na najuzbudljiviji način. Otkrivajte, upoznajte i zaljubite se u Srbiju kroz naše nesvakidašnje priče i zanimljivosti koje će vas obogatiti iz dana u dan. Posetite nas na Beograd.in i pridružite se avanturi koja će vas ostaviti bez daha!