Čuvena narodna kaže: “Kum nije dugme”. Zašto se kumstvo ne odbija? Možda je u tim odlukama presudno ono čuveno koje i danas čujemo “Kumstvo se ne odbija.” Verovanja kažu da se bezrazložno odbijanje kumovanja smatra za greh.
Jedno od njih glasi da ako odbijete da budete kum na venčanju, kroz život će vas pratitti nesreća i nikada nećete pronaći svoju srodnu dušu, jer ste odbili da pred Bogom i ljudima svedočite o braku dvoje ljudi.
Kum kao Bog
Kumstvo je posebno važno na našim Južno-slovenskim prostorima. Kum se ceni i poštuje više od svega – od Srema, gde se kaže: “Kum pa Bog”, Kosova: “Što je Bog na nebu, kum je na zemlji!”, pa do istočne i jugoistočne Srbije gde se “Kum poštuje najviše na svetu.
Bog pa kum!” Drugo narodno verovanje, jeste da čovek koji odbije da kumuje na krštenju deteta nikada neće imati “poroda”. Prema srpskom mitološkom rečniku u selu Ribnici rod Jevtovići napustio je staro kumstvo jer su kumovi daleko živeli.
Zato su ih stari kumovi prokleli da ih nikada ne može biti više od dve kuće. Ranije se smatralo se da je srećno kumstvo dugotrajno i da se napušta samo u izuzetnim prilikama – zbog nemanja dece ili njihovog ranog umiranja, ali i onda kada su kumovi prostorno veoma udaljeni.
Takođe, udovci ne uzimaju starog kuma za venčanje, nego traže drugog, a i ako se iz jedne konfesije pređe u drugu, staro kumstvo je zamenjivano drugim – među ljudima nove konfesije