Uobičajno je da žensku osobu sa žutom kosom nazivamo plavuša. Kad se kaže plava kosa, svi misle na zlatno žutu ili svetlo žutu kosu, nikako na nijanse plave.
U prošlosti, u našem jeziku su postojale samo svetle i tamne varijante kose, pa se spominju zagasite i sjajne kose, a ne posebne boje.
Rečju “plav” se u staroslovenskom jeziku opisivalo nešto što je svetlo, bledo, a ovim se moglo opisati i ono što je belo i ono što je zlatno žuto.
Za ono što mi danas nazivamo plavim, tada su se, u posebnim slučajevima, koristili pridevi, kao što je “sinji” ili “modar”. Dokaz za to su stare narodne pesme u kojima se žitna polja u daljini “plave”, dok su dubine mora “modre”.
Tako je i čovek koji ima svetliju kosu, oči, ten, nazivan “plavim”. Naravno, njegova kosa je bila plava ukoliko je bila svetla. Upravo se ovde nalazi direktan koren izraza “plava kosa” za kosu koja je zapravo žute boje.
Mnogi evropski jezici imaju gotovo zajednički naziv za plavokose ljude. Koren reči koji se koristi u evropskim jezicima je izraz “blond”. Upravo je to termin koji se koristi u engleskom jeziku, a proistekao je iz starofrancuskog jezika, gde je “blont” (izgovara se bez t) označavalo žuto/sunčanožuto/zlatno.
Tako su Englezi preuzeli taj koren i izgradili reč “blonde”, dok Nemci koriste reč “blondine”, a Italijani “bionda”.
Međutim, nije srpski jezik jedini koji plavu kosu naziva naizgled potpuno nelogičnim imenom – plava kosa. Na španskom jeziku se za plavušu kaže – “rubio” što bi u bukvalnom prevodu značilo – “crvena”, dok se kod Portugalaca za plavokosu ženu kaže – “loira”, u prevodu “plava”.
(Izvor: Kurir)