„VRAĆALA SAM SE SA HEMOTERAPIJE, SKLUPČANA NA SEDIŠTU AUTOBUSA“: Tviter bruji o ovoj ispovesti

FOTO: PIXABAY

Sklonost da sudimo o tuđem izgledu, ponašanju, životu i odlukama koje donosi, pre nego što uopšte i upoznamo osobu koja je ispred nas i saznamo razloge zbog kojih izgleda – tako kako izgleda, ponaša se – onako kako se ponaša i živi na način koji se nama ne dopada, nažalost, jedna je od disciplina u kojima kao društvo zaslužujemo zlatnu medalju.

Advertisements

Da nam još dosta nedostaje da naučimo da nije svaki popunjen čovek „debeo“, već i bolestan, da nije svako ko pada na ulici – pijan ili drogiran, da nisu „svi mladi isti“ i da nesrećne okolnosti ne biraju gde se dešavaju, naočigled nas koji smo spremni tako lako da generalizujemo, zaboravljajući da postoji toliko činjenica koje ne znamo, pokazala je nedavno objavljena priča korisnice Tvitera.

„Priča o osudi i neznanju: Vraćala sam se sa hemo terapije, jake crvene gde vam se duša odvaja od tela, sklupčana na sedištu autobusa, iznemogla, uljuljkana u svoju bolest i beznađe. Preko puta mene su sedele dve žene srednjih godina konstantno komentarišući moj izgled“, priseća se ona.

„U jednom trenutku sam čula:“ Vidi je, pijana sigurno, drogirana, ko zna sa kakve žurke ide“. Oči nisam mogla da otvorim ali mi se svaka reč rezala u srce kao nož. Ustala sam, nasmejala se u sebi i pomisila kako bi bilo lepo da idem sa neke žurke. Ne znate!

Advertisements

Ne znate zašto se neko tetura, zašto je pao, zašto sedi na ulici i prosi, zašto plače na nekom ćošku. Makar budite ljudi i oćutite, ne trujte svoju dušu ovakvim mislima“, napisala je ona.

Njen tred odmah je krenuo da se deli Tviterom, dirnuti korisnici su joj pružili veliku podršku, podelili sopstvena slična iskustva i situacije u kojima su ih drugi, iz neznanja ili nerazumevanja povredili.

Ostali priznaju da bi, kivni na rečenicu žena u autobusu, postupili potpuno drugačije i pokušali da im pokažu koliko greše ne bi li naučile lekciju.

Istina je, čini se, negde između. Želja da pružimo ruku tamo gde je potrebno, uključimo empatiju i saosećajnost i pokušamo da vidimo nešto dobro u ljudima, pre nego što ih prerano osudimo, ali i da držimo jezik za zubima dok ne sagledamo sve okolnosti u kojima se druga osoba nalazi, uče se već od ranog detinjstva.

Advertisements

Zato je priča druge žene, koju je napisala u komentarima, privukla veliku pažnju korisnika i nameće se zaključak da bi obe trebalo dobro da ih zamaptimo.

„Žao mi je što Vam se to desilo. Ljudi su grozni. Podeliću jednu lepu priču kao primer. Dok sam se sa ćerkom koja je još bila beba igrala u parku, pored nas je bila baka sa malom devojčicom, a nedaleko od nas beskućnik je spavao. Devojčica je pitala zašto on spava tu, a baka je rekla „Mora da je mnogo umoran, pa je zaspao“. Tada sam naučila šta da kažem mojoj devojčici kada pita dok me bude dovoljno velika da razume sve“, napisala je ona.

(Izvor: Tviter / Espreso / Blic)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements