Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u saobraćajnim nesrećama širom planete godišnje život izgubi oko 1,3 miliona ljudi, a između 20 i 50 miliona prođe sa lakšim ili teškim povredama. O tome kakva je situacija na srpskim putevima i koji su najčešći razlozi nesreća u emisiji “Uranak” na K1 televiziji ovog jutra govorili su prof. dr Milan Vujanić i Milan Božović, stručnjak za bezbednost saobraćaja.
Prof. dr Milan Vujanić je prokomentarisao nesreću koja se dogodila u Novom Sadu u kojoj je stradao mladić (35) dok je devojka (15) koja je bila sa njim u kolima marke BMW povređena i prevezena u bolnicu. Snimci sa mesta nesreće su pokazali da se automobil “obmotao“ oko drveta.
“Čim se automobil ‘obmotao’ oko drveta krivac je brzina. Možda je pokušao da koči pre toga, a brzina nije sigurno bila 50 kilometara na sat. To je samo vrh ledenog brega onoga što se događa u Srbiji. Naglašavam da mlade ljude nismo pripremili u školi gde je trebalo da ih naučimo. Osnovnoškolsko obrazovanje služi tome da pripremi ljude da žive normalno, u skladu sa pravilima koja važe. Unutar celog obrazovanja ne učimo ih saobraćaju.
“Insistiram da sadržaje koje im dajemo budu adekvatni u odnosu na ono šta ih važno čeka. Veronauka je izborni predmet u školama, neću da poredim veronauku i saobraćaj, ali ako mesta ima za veronauku, saobraćaj ne bi smeo da bude izborni predmet. Predmet saobraćaj mora da bude u školama i da učenike polako uči životu i opasnostima, da ih pripremimo na to što dolazi jer je nelogično da se teške nezgode ponavljaju”, rekao je dr Vujanić u emisiji “Uranak” na K1 televiziji.
Ne poštuje se ograničenje brzine
Profesor Vujanić je rekao da u Srbiji ima mnogo nesreća gde su mladi ljudi tragično stradali zbog vožnje velikom brzinom.
Zašto nije niko od naših mladih ljudi nije stavio ruku na vruću ringlu pa se opekao? Takav slučaj nećete naći. To je zato što zna da kada stavi ruku da će da se opeče. Anketirajte građane, postavite im pitanje da ako vozilo ide 50 kilometara na čas, koliko će mu trebati vremena i metara da stane? Svi će vam reći deset metara. Samo kočenje traje 14 metara.
“Ljudi nisu svesni šta rade kada uđu u automobil. Kako reagujete kada vam “blicaju“ da je policija ispred vas i da kontroliše saobraćaj? Mi navijamo za one koji krše propise u saobraćaju. Ovde vam sviraju kada poštujete brzinu. Moramo ljude da učimo od školice, ako budemo decu pravilno učili tada ćemo imati bezbednost, a ove druge ćemo morati prisilnim metodama da teramo da se ponašaju kulturno”, kaže Vujanić.
Mladi se dokazuju pred društvom kršenjem saobraćajnih propisa. Božović se saglasio da decu od malih nogu ne učimo rizicima u saobraćaju i pravilnom ponašanju.
“U proteklom periodu model ponašanja je postalo činjenje prekršaja i kršenje pravila da bi se mladi dokazivali kroz saobraćaj. Ulicu prelaze van pešačkog prelaza i na crveno, voze znatno većom brzinom od dozvoljene ili voze pod uticajem alkohola. To nam je društveno prihvatljiv model ponašanja, tome mladi teže, i šta god pohvalno uradimo – pojedinci pokušavaju to da obezvrede. Možda nastupamo sa pozicije sile, ko je jači. Kada odavde odete u Švajcarsku pozicija sile se menja jer tamo boli i tamo nemate koga da pozovete”, kazao je Božović u emisiji “Uranak” na K1 televiziji.
Švajcarski model kažnjavanja – srazmerno primanjima
Profesor Saobraćajnog fakulteta prof. dr Milan Vujanić kaže da je rešenje švajcarski model kažnjavanja.
“Ono što je specifično za švajcarski model kažnjavanja je to da je kazna srazmerna primanjima. Dva vozača sa različitim primanjima neće platiti prekoračenje brzine isto. Recimo čovek koji je vozio “ferarija” 280 kilometara na čas u Švajcarskoj platio je 280.000 evra kaznu. Kazna mora da boli, jer njega ne bi bolela kazna od 100 evra. Ja ne prihvatam da kazna u novčanom, materijalnom iznosu bude veća. U Srbiji je najvažnije da vozite, a kao kaznu bih izrekao sedam dana u radnoj garaži i da ne možete da vozite auto. Tih sedam dana koliko ne može da vozi automobil zapamtiće za ceo život.
Ako nepropisno parkirate, jedan dan parkiranja u garaži i vozačka dozvola da bude u automobilu. Suština je da kazna ne bude blaga za one koji se upuštaju u takve stvari. Ako neko ima platu 2.000-3.000 evra, ne ide da ga kaznite sa 5.000 dinara”, naglasio je profesor.
S druge strane Božović kaže da bi društveno-koristan rad dao rezultate.
“Definitivno ima ljudi koji ne reaguju na novac, a reaguju na nešto drugo. Predlagali smo društveno-koristan rad po raznim kaneno-popravnim zavodima. Odete da opslužujete zatvorenike koji su osuđeni na kaznu zatvora. Rekli su da to nije prihvatljivo za naše okruženje. Spremni smo da menjamo neke loše stvari, ali naše okruženje to ne dozvoljava”, kaže Milan Božović.
Kazna da bude neprihvatljiva
Profesor Vujanić je objasnio da kazna za izgrednike treba da bude neprihvatljiva.
“Da li znate kolika je kazna u Americi ako bacilte pikavac kroz prozor? Devojka je bacila opušak cigarete kroz prozor, pa je bila kažnjena tako što je pored auto-puta skupljala opuške sedam dana. Daju joj kombinezon, i odvedu je na put da skuplja opuške. Posle dođu po nju i odvedu je kući. Šta mislite da li bi joj ponovo palo na pamet da baci opušak. Nije poenta da kazna bude u novcu, nego da bude neprihvatljiva”, kaže Vujanić za K1 televiziju.
Pojačane kontrole saobraćaja daju rezultat
Božović je istakao da pojedine akcije daju rezultate, ali da to nije dovoljno.
“Pojačana kontrola saobraćaja ima prilično dobar efekat. Ljudi kada vide policiju na ulicama naprasno menjaju svoj ponašanje. Uslediće komentari da je policija na svakom ćošku i da zaustavlja vozače, ali celo okruženje će znati da policije ima svuda. To je trenutno rešenje. Šta smo propustili? Propustili smo da obezbedimo nivo komunikacije u osnovnim školama, srednjim školama i na fakultetima u smislu bezbednosti saobraćaja.
Pokušali smo nekoliko puta, ali nije bilo volje među prosvetnim radnicima i roditeljima. Decu roditelji koji nisu stručnjaci uče o bezbednosti u u saobraćaju i zato se tako ponašaju. Dešava se da roditelj odvede dete preko ulice van pešačkog prelaza. To je ono što u tom delu nismo uspeli da uradimo. Ono što takođe nismo uspeli da uradimo jeste velika združena medijska kampanja. Kada se mediji uključe mnogo pomognu da se broj nesreća i poginulih smanji.
“Problem je što nemamo ciljane kampanje. Po principu mesec dana radimo pojas, pa sledeći mesec radimo alkohol, pa sledi predavanje o brzini…”, kazao je stručnjak za saobraćaj u emisiji “Uranak” na K1 televiziji.
Pojačana kontrola trebalo bi da je stalno na snazi
Izvesnost kažnjavanja je najvažnija, saglasni su gosti “Uranka“.
“Ako neko stekne utisak da će napraviti grešku i da će biti kažnjen za nju onda će biti oprezniji. Recimo ako postoji kamera na semaforu niko sigurno neće proći ‘kroz crveno’. Treba da se izgradi utisak konstantnog kažnjavanja. Važno je da ako neko napravi grešku da je ta greška “bude plaćena”. Kontrole saobraćaja su kampanjske. Objavio bih svih 365 dana kampanju i da taj nivo osećaja podignemo na viši nivo”, kaže profesor Vujanić i dodaje:
“Moja ćerka je bila u Japanu. Tamo nikoga nije videla da ne nosi pojas. Kod nas pola njih nije svesno i potcenjuju opasnost. Srbija je u poslednjih 20 godina postigla fenomenalne rezultate i ne treba da stanemo.
Drastično povećanje kazni nikada nije dalo efekat nego način kašnjavanja i osećaj da će prekršaj biti otkriven.
Za Srbe je vožnja fetiš
Profesor kaže da je problem u glavama građana.
“Problem je srpski mentalitet, za nas je vožnja fetiš. Narod mora da shati razliku između zapada i nas. U Americi kada kažu 100 dolara kazne ili nekoliko dana ne voziš, Amerikanac će vam dati dozvolu. U Srbiji kada kažete sedam dana kazna ili 100 evra, Srbin bi dao 100 evra. Zašto? Za Srbe je vožnja najvažnija.
Ljude treba terati na gledanje edikativnih filmova iz ove oblasti. Kada pustite film sa uznemirujućim sadržajima na našim ekranima dobili biste rezultat, ali to je kod nas zabranjeno. U Japanu kažu: Što više krvi na ekranu, to manje na kolovozu. Ko bi gledao te filmove svaki dan prizvao bi se pameti”, rekao je profesor u emisiji “Uranak” na K1 televiziji.
(Izvor: Mondo / K1)