”Ako dete, i kad ste strogi, oseća ljubav, i ako ga nekad udarite po turu, neće biti posledica. Ako ne oseti ljubav – biće posledica. A roditelji umeju tako da se razbesne… Dete može izrasti u stabilnu osobu i ako je sigurno u ljubav samo jednog roditelja.
Mene je otac umeo da istuče, ali samo kad nešto zgrešim. Bio je pravedan. Pazite roditelji, nemojte kažnjavati dete ako ne utvrdite da je krivo. Veliki problem, tipičan za roditelje na Balkanu, jeste postojanje klasičnog binarnog porodičnog para.
Strog nepopustljiv, često surov otac i dobra, nežna, popustljiva majka kojoj očevi već generacijama prebacuju da takvim ponašanjem prema detetu razvija razmaženost i neposlušnost. Najgore je kad otac istuče dete, a onda majka privija dete, mazi ga, daje čokoladu… to se zove – turski tuševi. To nikako nije dobro.
A u bivšoj Jugoslaviji decu najviše tuku roditelji u Srbiji, njih skoro 90%. A nagrađivanje je skoro nepoznato. Nije teško izvući zaključke o razvoju samopouzdanja i dostojanstva srpskog čoveka koji je kao dete uglavnom kažnjavan, a retko nagrađivan, milovan, pohvaljivan.”
(Izvor: Vladeta Jerotić / Zelena Učionica)