Kao član Udruženja književnika Srbije, član Medicinske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti Vladeta Jerotić objavio je niz dela iz oblasti psihoanalize, psihoterapije, religije i filozofije. Održao je brojna predavanja koja su iznova i iznova izazivala veliko interesovanje poštovalaca njegovih reči. Vladeta Jerotić je uspeo u jednoj retkoj misiji, da ujedini neistomišljenike, jer se svi slažu da je istinski erudita.
Delovi njegovih predavanja, intervjua, televizijskih gostovanja prenose se godinama. I upijaju se pažljivo.
“Brak je doživotni izazov partnerima! Potrebno je paralelno samopopravljanje. Ne gubimo ipak nadu. Bračna psihološka savetovališta imaju danas pune ruke posla i često uspešno obavljaju svoj plemeniti, stručni i duhovni zadatak. Sve se može u životu popraviti zalečiti ili izlečiti zašto ne onda i neki brak, pod uslovom da se u njemu nisu ugasili plamičci ljubavi, odnosno duhovnosti”, napisao je Jerotić u knjizi “Uzgredna razmišljanja”.
Napomenuo je: “Citiraću Majndorfa koji kaže da monogamna zajednica muškarca i žene zasnovana na večnoj ljubavi postoji samo kao ideal. Zbog toga svako treba da neguje brak. Nije lako sačuvati ljubav. I nije isto u pedesetim kao kada ste imali dvadeset godina. Razvijajte se. Negujmo brak što duže. Šta ćemo bez braka? Trećina Evropljana neće brak, a zašto mladi neće? Zato što su imali loš primer roditelja. Najbolji je negovati ga da doživite zlatnu svadbu.
U braku postoje četiri nivoa komunikacije između partnera: duhovni, intelektualni, emotivni i fizički. Za dobar brak, bar dva bi trebalo da funkcionišu. Kad popusti jedan ili dva, treba raditi na ostalim.
Razvijajte se, dopunjujte se, prosvećujte se. Rastite! Radite na individuaciji. Jedan moj pacijent mi je posle duge psihoterapije ovako rekao: “Vi se, doktore, zaista mnogo trudite, ali ja ne mogu da se promenim”’ Nemojte to da kažete, nikako! Duh nikada nije star i uvek je sposoban za promene. To je, zapravo, zadatost čovekovog bića.
Deca ne učvršćuju brak. Tamo gde je dobar brak može postati još bolji sa decom. Tamo gde nije dobar, postaje još gori. Stabilni brakovi su stabilni bez obzira na to koliko dece ima. Znači, dete je upravo onakvo kakav je brak”.
O razvodu u knjizi “Uzgredna razmišljanja” Jerotić je napomenuo sledeće: “Uporno svesno ili nesvesno potcenjuje žene, što je naročito česta pojava u balkanskoj, srpskoj sredini. Za ovakve muževe, žena se ceni dok može da rađa, dok može da se se brine o deci i kući, dok potpuno služi mužu u svim njegovim zahtevima, dok je mentalno i fizički zdrava.
Muž koji je potekao iz oštećene sopstvene porodice, iz rastavljenog braka roditelja (jedan od roditelja bio je alkoholičar, psihički promenjen na različite patološke načine i tako dalje) nesvesno prenosi doživljenu traumu iz detinjstva na svoj brak, i to ponašajući se slično bolesnom roditelju.
Muž zbog nerešene, a nesvesne Edipove situacije iz sopstvene porodice, prenosi sa majke patologiju odnosa na ženu i tako joj se sveti. Tip Don Žuana, on se nekada prema ženi ponaša pasivno ili ravnodušno kako bi izbegao sukobe.
Iz različiith razloga neuspeo prvi brak, posebno rani brak, zamenjuje se uspešnim i trajnim drugim brakom. Muž ili žena koju su sazreli, dolaze do uspešne individuacije, pa traže zrelijeg partnera u drugom braku. Ako žena nije sazrela u toku braka, a muž jeste ili obrnuto, zreli partner nema više potrebe za simbiozom, otuda separacija ili razvod”.
(Espreso/Žena blic)