Nakon odlaska u dijasporu, žitelji Balkana, često se suočavaju i sa stigmatizacijom u domovini, pošto se pod pretpostavkom da „preko grane teku med i mleko na svakom ćošku“, prema njima menjaju stav i dojučerašnji prijatelji.
Jedan Bosanac odlučio je da otkrije pravu istinu, a njegova duhovita, ali delimično i tužna ispovest već nekoliko godina obilazi Internet. Naime, on je opisao na koji način ga vide kod kuće, kako njega, tako i ostale gastarbajtere koji na godišnji odmor kući dođu sa iole boljim automobilom.
„Umoran sam više, kad god dođem u domovinu osećam se kao bankomat, svi od mene nešto traže, toliko raširenih dlanova, pogleda i molbi. Kao da nama na granama rastu. Muka mi je od rođaka koje nisam znao, od članova porodice kojima sam odjednom važan. Svi me žele pozdraviti, zagrliti i ogrebati se barem za nemačke slatkiše. Kao da u Bosni slatkiša nema.
Starog BMW-a, kog sam kupio polovnog i držao ga u garaži od prošlog leta i posete domovini, jer na posao, tamo u Nemačkoj, idem isključivo vozom, a na pijacu biciklom, dobro sam izglancao. Kupio sam nove felne i navlake za sedišta, tako da sam ga ‘napucao’, pa izgleda kao nov.
Žena i deca su pokupovala hrpu majica, suknji, pantalona i još nekih drangulija na rasprodaji, pa su, po ćerkinom nagovoru, pobacali plastične vrećice, a kupljene stvari sve fino prepakovali u neke ukrasne i poskidali cene, tako da se ne vidi koliko smo sve platili. Uzeli smo svu godišnju ušteđevinu, žena se malo uvalila i u crveno na kartici, pa smo pre dve nedelje došli ovde na očevinu, da se kao odmorimo, a onda, da se vratimo praznih džepova.“
Ovako je svoju priču za “Al Džaziru” počeo jedan Sarajlija koji je odlučio podeliti nevolje koje većina pripadnika dijaspore iz BiH proživljava kada dođe u domovinu.
„Svakog meseca šaljemo u Bosnu pare, jer više od polovine rodbine je nezaposleno, a i ono malo što ih radi ili prima penziju, kao da ništa i ne primaju. Oni u nas gledaju kao u neke čarobnjake i ja im tu sliku ne smem pokvariti. Nekad sam pokušao da kažem kako teško radim, ali ovi moji kao da su gluvi, nikada to ne čuju.
Oni misle da meni tamo u tuđini pečene kokoši padaju s neba. Ne nabijam nikome na nos, ali pomalo sam umoran od svega, od toga da sam postao bankomat iz kog se izvlači lova“, rekao je muškarac koji je želeo da ostane anoniman.
Naveo je i kako neki drugi njegovi sunarodnici, koji takođe rade u inostranstvu, pre odlaska na godišnji u Bosnu dižu manje kredite kako bi mogli biti ono što od njih ‘mahala’ očekuje da budu i kako bi mogli pomiriti nezasite apetite svoje uže i šire rodbine.
„Vole nas samo dok dajemo pare, a inače smo za njih seljaci, papci. Smeju nam se iza leđa. Nisam jednom čuo kako, kad ulazimo u kafić, kažu: ‘Uuu, eto dijaspore, vidi im opreme!’, misleći na to kako se odevamo. Nekad ustanu pa odu, a nekad ostanu i glasno komentaišu naš naglasak, kad ubacimo neku stranu reč”, žali se Adnan, a koji je, nakon zadnje loše epizode prilikom “odmora u domovini” odlučio da ne dolazi neko vreme.
(Izvor: Al Džazira)