Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju dan Hristovog mučenika Visariona, rođenog u Bosni i Hercegovini, ali i zadušnice, kada obilaze grobove i pale sveće za dušu svojih usnulih!
Prepodobni ispovednik i mučenik Hristov Visarion Saraj rođen je 1714. godine u mestu Majdan u Bosni, od roditelja Maksima i Marije. Kršteno mu je ime bilo Nikola. Još od detinjstva beše pobožan i naklonjen povučenom i molitvenom životu.
U svojoj osamnaestoj godini otišao je U Svetu Zemlju da poseti Sveta Mesta. Tamo se u manastiru Svetog Save Osvećenog zamonašio i dobio monaško ime Visarion.
Po povratku iz Svete Zemlje, posetio je manastire Svete Gore. Po povratku pak u svoju otadžbinu, stupio je u manastir Pakru u Slavoniji, gde je kao đakon služio sedam godina. Tu je bio rukopoložen i u čin sveštenika.
Ovde se prepodobni Visarion pročuo po narodu po svom pobožnom i svetom životu, a takođe i po tome što je divno i slatkorečivo propovedao reč Božju. Pokrenut ljubavlju prema onim mestima gde je živeo i propovedao Gospod njegov, prepodobni je zatim još jednom posetio Sveta Mesta, pa se vratio među svoj pravoslavni narod da svedoči i propoveda Hrista Raspetoga i Vaskrslog.
U to vreme pravoslavni narod na Balkanu, osobito na teritoriji Austrougarske monarhije, stradao je veoma od rimokatoličke unijatske propagande. Jer su Latini nastojali milom i silom da prinude pravoslavne da se odreknu svoje otačke vere i da umesto poslušnosti Hristu, Apostolima i Svetim Ocima, podčine se Rimskom papi.
Ovaj pritisak na pravoslavne osobito je činjen u vre.me Marije Terezije (1741-1780 g.), i to naročito u Banatu, Erdelju i Transilvaniji (u Rumuniji).
Pre toga, u ovim krajevima vršena je nad pravoslavnima kalvinistička (protestantska) propaganda i nasilje, no pravoslavni Srbi i Rumuni ostali su nepokolebljivi i nisu odustali od svoje svete vere.
Prema narodnim verovanjima sutra se ne valja svađati, naročito ne sa članovima porodice.
(Espreso)