Mala Gospojina je narodni praznik kojim se slavi rođenje Bogorodice Marije, a vernici ga proslavljaju 21. septembra.
Ovaj praznik posebno vole i poštuju žene, a za njega se vezuju brojni običaji.
Prema predanju, Sveti Joakim i Ana dobili su u poznim godinama ćerku. Bogorodica je rođena u Nazaretu, a već u trećoj godini odvedena je u hram u Jerusalim, a u sedmoj godini počela je da učestvuje u molitvama, bogosluženju i čitanju Svetog pisma.
Mala Gospojina predstavlja dan slavlja, sreće i porodičnog okupljanja, a u nekim porodicama u Srbiji se proslavlja kao krsna slava.
Običaj je da se na ovaj dan ne rade fizički poslovi, već da se provede u odmoru i molitvi.
Naši preci su verovali, ako je na ovaj praznik vedro nebo, sunce će nas grejati i tokom jeseni i zime.
Na Malu Gospojinu mnogi planiraju i zakazuju venčanja, jer prema starom verovanju, parovi koji su se verili ili venčali na ovaj dan imaju poseban blagoslov.
Da li se Mala Gospojina slavi mrsno ili posno?
Mala Gospojina se slavi sa mrsnom ili posnom trpezom, a to zavisi isključivo od toga da li “pada” u sredu ili petak kada se slavi posno, a ostalim danima se slavi mrsno.
(Espreso)