Ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić u Banjskom Polju kod Bora i dalje ne prestaje da intrigira i zgražava srpsku javnost.
Ni nakon dve nedelje potrage, telo devojčice nije pronađano iako su dvojica glavnih osumnjičenih priznala krivično delo.
Gosti jutarnjeg programa Redakcija na Kurir televiziji koji su komentarisali zločin i potragu za telom bili su Miljkan Karličić, advokat, Vladimir Savić, bivši obaveštajac i prof. dr Zorica Mršević sa Fakulteta za evropske pravno-političke studije.
– Potencijalni učinioci nisu pravi kriminalci. Da su profesionalni onda bi drugačije rezonovali, drugačije postupali. Oni su postupali u panici pod dejstvom alkohola u tom momentu i onda više tu racionalnog rasuđivanja nije bilo. Ako nema tela, nema dela i ja sad čekam nestrpljivo svako jutro da vidim gde je to telo, da bi se zaista dokazalo sve šta i kako je. Ja pritom se sećam da je pre petnaest godina bilo sličan događaj, majka se zvala Marina Andrejić. Priznala je da je ubila dete, ali se telo nije nikada našlo, a priznala je zato što priznanje nije teško dobiti. Posle je oslovođena – rekla je Mršević.
Advokat Miljkan Karličić nadovezao se na tezu „nema tela, nema dela“.
– Ubistva deteta su teška ubistva za koja je zaprećena kazna zatvora od najmanje deset godina do kazne doživotnog zatvora. Postoji ovde verovatno i više osumnjičenih, odnosno više okrivljenih za možda neka druga, krivična dela, pomoć učiniocu posle krivičnog dela i slično. Što se tiče činjeničnog osnova, znate šta, zakonik o krivičnom postupku samo poznaje činjenični osnov, presuda, ne poznaje nekakve druge kategorije. E sada, ova floskula, nema tela, nema dela, znate kako, to u kod kriminalaca je verovatno važilo, ukoliko ne bude drugih dokaza, niko od nas neće propevati, neće biti svedoka, neće biti ostali dokazi, a nema ni tela, onda jednostavno neće biti dokaza. Međutim, znate šta, ovde postoji čitava serija dokaza, policija je prikupila bar prema ovom što vidimo iz medija, a nema razloga da sumnjamo, čitavu seriju dokaza, tako da je činjenični osnov nesumnjiv – započeo je Karličić, pa nastavio:
– E sada, pronalazak tela, ove devojčice ima veliki značaj pre svega za njenu porodicu, ima za celu naciju, ima za region, za svakog, za svakog normalnog čoveka. Znate, i sada još jednu stvar, molim vas, ovo je vezano za univerzalnot zločina. Nažalost, ovakve stvari su univerzalne, dešavaju se u svim krajevima sveta, u svim društvima, u svim socijalnim grupama, jedino što utiče na potencijalne učinioce da ne čine krivična dela, to je izvesnost od otkrivanja i, vrlo često, i zaprećena kazna. U ovom slučaju, znate, nije reč o neuračunljivim učiniocima krivičnog dela, po mom skromnom mišljenju, niti učiniocima koji su učinili krivično dela u bitno smanjenoj uračunljivosti. Znači, reč je o ljudima u kojima se probudila zver, koja je postojala i koji su tu radili hladnokrvno, proračunato i u trenutku dešavanja krivičnog dela i kasnije prikrivajući, zločin. Ovde nije reč o zločinu na mah, molim vas. Ovde suvozač davi dete, prikriva pa davi. Zaista nešto neverovatno monstruozno, jezivo da se zaista svaki normalan čovek zapita u kom to ljudskom biću čuči i može da izviri zver.
Savić je rekao da se bavimo posledicama, a ne uzrokom tragedije.
– Znam da je teško, znam da mnogi ljudi saosećaju sa roditeljima, to sto posto razumemo, ali moramo da postavimo i ovu odgovornost na to koliko je zaista dete i šta se izdešavalo u tom vremenskom periodu od momenta kada je dete ostavljeno tu da bi majka drugom detetu dala vodu, do momenta kako je dete završilo na putu. To što je najbitnije jeste i taj svedok i ta žena koja će živeti sa grižom savesti da vi vidite dete na sred ulice tog uzrasta i da ne priteknete u pomoć detetu i čija si ili da ga uzmete nego prođete nonšalantno – smatra Savić.
(Kurir)