Srpska pravoslavna crkva njeni vernici danas proslavljaju prepodobnog Ilariona Ispovednika. Veruje se da će nam pomoći da kao ruža kroz beton pobedimo sve probleme.
Ilarion Ispovednik, bio je iguman manastira Pelikita blizu Helesponta.
Isceljivao je bolesti ljudima, i progonio zle duhove.
U osmoj pesmi Kanona, sveti Josif Pesmopisac piše za njega da je od mučitelja podneo gonjenje za poštovanje časne ikone Spasiteljeve, i naziva ga mučenikom. To se dogodilo u vreme Lava Jermenina, tada je nastalo ikonoborno gonjenje, u kome je postradao i ovaj Božji čovek.
Kao što ruža izraste na trnju, tako se ovaj veliki svetitelj rodi od roditelja neznabožačkih, u selu Tavati blizu Gaze Palestinske. Dadoše ga roditelji na nauke u Aleksandriju, gde daroviti mladić brzo primi i svetsku učenost i duhovnu mudrost.
Demoni su ga plašili raznim strašilištima, no on ih je molitvom Bogu i krsnim znamenjem, vazda pobeđivao i odgonio. Oko njega se sabra mnoštvo ljubitelja duhovnog života, i sv. Ilarion posta za Palestinu ono što je za Egipat bio sv. Antonije
Božestven učitelj, neoslabni podvižnik, divan čudotvorac, Ilarion je bio uvažavan ne samo od hrišćana nego i od neznabožaca. No bojeći se pohvale ljudske – i govoreći kroz plač: “teško meni, primih na zemlji platu svoju!” – on je begao iz mesta u mesto samo da bi se ukrio od ljudi i ostao sam sa svojom dušom i Bogom.
Tako se nastanjivao i izvesno vreme živeo u Misiru, u Siciliji, u Dalmaciji i najzad na Kipru, gde je i skončao svoj mnogotrudni život okolo 372. g. u 80. godini svoga života. Čudotvorne mošti sv. Ilariona prenese učenik njegov Isihije u Palestinu i položi u manastir njime osnovani.
(Espreso / Alo)