Blez Paskal je u svojoj knjizi „Pensees“ objasnio na koji način da razgovaramo sa ljudima da bi oni promenili svoje mišljenje mirnim putem i da se to mišljenje složi sa našim. On je živeo u 17. veku a njegov trik i danas radi.
“Kada želimo da nekoga ispravimo i pokažemo mu da greši, moramo da mu ukažemo na to tako da to za njega ima smisla. Treba da mu pokažemo da je njegovo mišljenje važno, da je uglavnom istinito i priznati mu istinu, ali mu otkriti i u čemu je ono pogrešno.
On je zadovoljan time što vidi da nije pogrešio i da samo nije sagledao sve strane. Sada, niko nije uvređen i niko ne vidi sve, ali neko sigurno ne želi da pogreši i to dolazi iz ljudske prirode da ne može baš sve da sagleda i da ne može da pogreši u vezi strane sa koje to posmatra, s obzirom da je naša percepcija skoro uvek tačna.
Ljude je lakše uveriti razlozima koje su oni sami uvideli, nego li onima koji dolaze od drugih”, napisao je on. Reč je o empatiji, stavimo se na mesto sagovornika i donesemo sami sud o istini koju bismo da usmerimo.
Osnovno pravilo je da ne krenemo odmah sa kritikama, jer tada čovek zauzme gard i ukopava se u stav koji je zauzeo. Jako je bitan prvi pristup temi, čoveku. Znači, naš prvi zadatak je da smanjimo odbranu. „Laganim, sitnim primedbama damo drugoj strani razlog da želi da sarađuje“, kaže psiholog Artur Markman sa Univerziteta u Aerksas Ostinu.
(Izvor: Beograd.in)