Nema mira u školama. Posle epidemije korone, kombinovane i onlajn nastave, talasa vršnjačkog nasilja, te velike tragedije u „Ribnikaru“, đake, roditelje i nastavnike su dočekale i brojne promene. Neke su već ozvaničene, a neke bi tek trebalo da stupe na snagu.
Tri svakako najveće izmene vezane su za raniji završetak školske godine za sve učenike u Srbiji, kako osnovce tako i srednjoškolce, za odlaganje velike ili državne mature, ali i za značajne promene na maloj maturi koja će biti održana za nešto više od dve nedelje.
Zato krenimo redom.
1. Skraćena školska godina
Vlada Srbije odlučila je krajem prošle nedelje da zbog tragedije u „Ribnikaru“, i svega što se dešavalo posle toga, skrati školsku godinu i da poslednji radni dan bude utorak 6. jun.
Međutim, sve škole će nastaviti da rade do 20. juna kada je po kalendaru bio predviđen završetak nastave, te će đaci koji to žele moći da dolaze u svoje obrazovne ustanove redovno ili kada im to bude odgovaralo (kada se dogovore sa nastavnicima) kako bi eventualno popravili ocene. Svi nastavnici bi do sutra (utorak) trebalo da utvrde predlog zaključenih ocena (ukoliko su ocene „na klackalici“, odnosno ako se nastavnik dvoumi da li da da veću ili nižu ocenu – davaće veću), nakon čega će učenici koji to žele imati priliku da ih poprave.
– Nastavnik će zakazati termin za popravljanje ocena, najčešće će to biti kada deca imaju redovan čas, neće se menjati raspored časova, osim tamo gde ima velikih oscilacija, gde roditelji ne žele da deca idu na nastavu – rekao je za RTS načelnik školske uprave Beograda Dragan Filipović.
Produženi boravak u školama gde postoji takođe će biti organizovan do 20. juna, uz preporuku da škola anketira roditelje i na osnovu tih rezultata organizuje rad produženog boravka. Slično je i sa celodnevnom nastavom, koja će, zavisno od interesovanja učenika i roditelja, takođe trajati do 20. juna.
Sve u svemu đaci i njihovi roditelji mogu da biraju da li će nastaviti redovno da pohađaju školu do 20. juna ili će od sutra biti na zasluženom odmoru. Kako trenutno stoje stvari, izvesno je da će znatno popunjenije biti klupe u osmoletkama, pre svega u mlađim razredima, pošto se radi o deci koju bi inače neko morao da čuva kod kuće, dok će mnogi srednjoškolci iskoristiti ukazanu priliku da dobiju koji dan odmora više.
2. Odložena državna matura
Uvođenje državne ili velike mature zvanično je, ponovo, odloženo za još dve godine, pa bi u najboljem slučaju umesto narednog leta kako je bilo predviđeno školskim kalendarom, svoju premijeru mogla da doživi u junu 2026. godine. Mada je sve više onih koji smatraju da ćemo umesto odlaganja imati otkazivanje, te da će državna matura na ovim prostorima teško zaživeti u skorijoj budućnosti. Barem u najavljenom formatu.
Ideja koja je nastala sada već davne 2001. godine nikako da dočeka svoju realizaciju. U međuvremenu su se smenjivale vlasti, ministri, ugašen je čak i projekat koji je finansirala EU, ali državnu maturu ne dočekasmo.
Ona je prvobitno bila zamišljena po sistemu male mature, samo što bi umesto za upis u srednje škole, od rezultata na njoj zavisio upis na fakultete. Međutim, nadležni su se tu suočili već sa prvim problemom jer su mnogi fakulteti, posebno oni za koje vlada veliko interesovanje, odbacili takvu mogućnost.
Ministarstvo prosvete je bilo prinuđeno da napravi ustupke posle kojih je, po mišljenju mnogih, državna matura prilično obesmišljena. Naime, dozvoljeno je fakultetima koji to žele, da pored državne mature, organizuju dodatnu proveru sklonosti i sposobnosti kandidata, samo što to neće moći da se zove prijemni ispit nego „test sklonosti“.
A onda je krajem prošlog meseca saopšteno da se državna matura odlaže za još dve godine, za jun 2026. kada bi prvi trebalo da je polažu sadašnji učenici prvog razreda srednjih škola.
Da je državna matura daleko od „upotrebne faze“ pokazala je i odluka nadležnih da probni test koji je trebalo da traje tri dana i obuhvati tri predmeta skrate na samo jedan dan i isključivo test iz srpskog jezika.
3. Promenjena mala matura
Prva velika promena koja je uvedena u školama vezana je za malu maturu, a kako će izgledati imaćemo priliku da vidimo za nešto više od dve nedelje, od 21. do 23. juna, kada će je polagati sadašnji osmaci.
Glavna novina je što svršeni osnovci pored srpskog/maternjeg jezika i matematike više neće imati kombinovani test, već će birati jedan od pet predmeta (geografija, istorija, biologija, fizika i hemija). Tačnije, već su ga izabrali početkom godine. Najviše malih maturanata, njih 38 odsto, izabralo je biologiju, za geografiju se opredelilo 29 odsto, za istoriju oko 16 odsto, devet odsto se prijavilo da polaže hemiju, a najmanje, svega osam odsto, odlučilo se za fiziku.
Kada je bodovanje u pitanju, ono ostaje po starom, ali uz manje promene. Učenici će i dalje maksimalno moći da osvoje 100 poena i to 60 na osnovu uspeha iz osnovne škole i 40 sa završnog ispita, tj. male mature. Međutim, različito će se bodovati sami testovi. Naime, do ove godine su testovi iz srpskog/maternjeg jezika i matematike vredeli po maksimalnih 13 poena, a kombinovani 14. Po novom, đaci će na srpskom i matematici moći da zarade 14 bodova, a na trećem odabranom testu iz biologije, geografije, hemije, fizike ili istorije „samo“ 12.
Svi testovi će imati isti broj pitanja kao i do sada, po 20, ali će se primenjivati različita računica. Na srpskom i matematici svaki tačan odgovor množiće se koeficijentom 0,7, dok će se tačno urađeni zadaci iz trećeg testa množiti sa 0,6.
Kalendar male mature
Test iz srpskog/maternjeg jezika – 21. jun
Test iz matematike – 22. jun
Treći test po izboru – 23. jun
Objavljivanje konačnih rezultata – 28. jun
Popunjavanje liste želja – 29. i 30. jun
Konačna lista želja učenika – 2. jul
Raspodela po školama – 3. jul
Kalendar upisa na fakultete
prijavljivanje kandidata od 21. do 24. juna
polaganje prijemnog ispita od 26. do 30. juna
objavljivanje rezultata do 3. jula, do 16 sati
objavljivanje konačnih rang-lista fakulteta do 10. jula
Čeka se novi ministar prosvete
Nakon ostavke Branka Ružića, dosadašnji ministar bez portfelja Đorđe Milićević (SPS) imenovan je za vršioca dužnosti ministra prosvete. Međutim, po svemu sudeći, on se neće dugo zadržati na toj funkciji koja inače pripada Socijalističkoj partiji Srbije. Naime, kako je obelodanio lider socijalista Ivica Dačić, oni imaju barem četiri ozbiljna kandidata za ovu funkciju.
– U narednim danima predložićemo i predsedniku Srbije i predsednici Vlade Srbije novo ime koje će obavljati funkciju ministra . Imamo mnogo ljudi koji mogu to da budu od Slavice Đukić Dejanović, koja je ugledni stručnjak i profesor na univerzitetu, profesora doktora Radivoja Mitrovića, Predraga Markovića do Ivice Radovića koji je pomoćnik ministra prosvete – rekao je Dačić.
Učenike će testirati na drogu?
Posle tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ Vlada Srbije usvojila je deset hitnih mera među kojima se našlo i uvođenje obaveznih testova za narkotike u srednjim školama i u osnovnim školama za učenike sedmog i osmog razreda. Takođe, obećano je formiranje Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja, kao i povećanje broja stručnih saradnika, pedagoga, psihologa…
Prethodno je bio postignut i konsenzus oko izmene Zakona o nasilju u školama koje podrazumevaju brojčano ocenjivanje vladanja učenika od petog razreda i nemogućnost automatskog ispisivanja iz škole do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.
(Blic)