Da život piše prave romane, uverila se javnost Srbije, nakon što je čula priču Zdenke Mijailović koja se posle 30 godina srela se sa sinom Milošem i to u okviru jutarnjeg programa na televiziji Pink.
Zdenka Mijailović, autorka knjige “Osuđena” živi u Nici i ima pet sinova, a jednog nije videla od njegove druge godine života. Upravo je to bio motiv za pisanje knjige – da on sazna istinu.
– To je bio glavni motiv da objavim knjigu. Počela sam da je pišem za sebe, ali sam zbog njega htela da objavim kako bi je pročitao jer ne bih mogla sve to da mu ispričam po redu, da vidi da li želi kontakt. Kniga je došla do njega i pročitao je u jednom danu – priča Zdenka.
Kako kaže sin je pronašao me preko društvenih mreža, malo smo komunirali, naš dijalog je prestao zbog nekih ubeđenja koja je imao.
– Živeli smo u Nemačkoj, a Miloš je ostao u Zemunu. U nekom trenutku se našao sam u prostoriji kada je imao dve godine, popeo se na sims na 7. spratu, komšije su to videle. Jedan komšija je ušao i spasio ga da ne padne. Neko je to prijavio Centru za socijalni rad, uzeli su ga i dali na usvajanje – ispričala je Zdenka.
Ona kaže da je o svemu obavestio bivši suprug – preko telefona
– Mislila sam da će sve srediti kada se vratim, ali nikada nisam dobila informaciju ko su usvojitelji – istakla je ona.
Zdenka nije znala da će tokom svog gostovanja posle 30 godina prvi put videti sina. Pre dva dana, došlo je do sureta majke i sina, gde nijedno od njih nije moglo da sakrije emocije i suze. Majčino srce tuko je jako, konačno je u naručju držala svoje dete koje nije videla od druge godine.
Danas, dva dana nakon emotivnog susreta, Zdenka je rešila da progovori o stvarima koje su se desile nakon susreta.
– Od momenta susreta, vladala je neka prelepa energija među nama, on meni ništa ne zamera i to je i u programu rekao, zna sve i to mi je bitno. Otišli smo na kafu i pričali neke neobavezne stvari, želim samo da sve ide svojim tokom i da ne silimo ništa. On je odrastao čovek i zna šta želi. Jedna rečenica koju mi je tada rekao, ostala mi je urezana i velika mi je rana sada. Kada je otišao u Zvečansku, tamo su došli ljudi ga da usvoje, a onda je on prišao ženi koja ga je usvojila i rekao joj: “Teto, molim te, uzmi me ti”. Tako je on usvojen kod divnih ljudi koje ja nisam upoznala – priča Zdenka za Telegraf.rs.
Da je njen život pravi roman, i da je sudbina ponekad čudna, najbolje govori njena životna priča, slična onoj koju je imao njen sin. Naime, i sama je bila usvojena, i to od strane rođenog ujaka i ujne.
– Inače, i ja sam kao mala usvojena. Moja majka je još tokom trudnoće odlučila da me da na usvajanje, a moj ujak i ujna nisu mogli da imaju decu, pa su tražili da mene da njima. Ona je pristala, a ja sam sve vreme mislila da je ona meni tetka. Kada sam saznala istinu, ništa se nije promenilo. Nismo u nekom kontaktu, i zapravo moja ujna je moja mama – priseća se Zdenka odrastanja.
Kako je ispričala, tokom života u pečalbi, morala je da se dosta pomuči. Ono što joj je ipak sada najbitnije, jeste da je konačno našla i zagrlila svog sina Miloša.
Zdenka se, inače, u inostranstvu godinama mučila, ali je uspela.
– Imamo manji lokal naše domaće kuhinje u Nici, ja živim tamo i sada su mi i deca na okupu. Vraćam se ovde u aprilu, želim da spojim braću i da se upoznaju. Kako će dalje teći ova priča, ostavljam na sudbini koja mi je vratila dete. Znam samo da ništa ne želim da silim, i da ovaj osećaj koji sada imam ne mogu da opišem. Vidimo se u aprilu, na promociji knjige gde ću biti sa svojim sinovima – rekla je na kraju razgovora za Telegraf.rs Zdenka Mijailović.
(Izvor: Blic)