Suzan je kupila svome sinu tablet kada je krenuo u prvi razred osnovne škole.
“Pomislila sam zašto ne bi savladao i takve stvari kako što su tableti?”, ispričala je Suzan. Smatrala je da će mu tablet pomoći i prilikom nastave. Do tada njeno dete je obožavalo da čita knjige i igra bejzbol.
Počela je da pušta Džona da igra različite edukativne igre na svom tabletu. I na kraju mu je dozvolila da igra nešto poput elektronskog Lega. Suzan je dozvolila svom sinu da slobodno vreme provede igrajući tu igru. U početku je ona bila zadovoljna, smatrajući da njeno dete radi nešto kreativno.
Vremenom je njeno dete počelo sve više da se zanima za ovu igru a sve manje za čitanje ili bejzbol. Zaboravljao je da uradi domaći zadatak. Ponekad je znao da se probudi u sred noći i da kaže kako vidi sive oblake (deo navedene igre).
Ona je mislila da njen sin ima bogatu maštu. Kada se njegovo ponašanje počelo pogoršavati, pokušala je da mu oduzme tablet, ali nije uspela. On se bunio i vrištao, pa je Suzan na kraju sebe ubedila kako je to samo “igrica”.
Jednu noće se uplašila kada je ušla u sobu da proveri kao je nje sin (tada je već trebao da spava). On je sedeo na krevetu u potpunom mraku dok je na tabletu igrao izuzetno nasilnu igricu. Dečak je izgledao kao da je u transu. U panici Suzan je počela da ga trese, nadajući se da će ga probuditi iz tog transa. Nije ni slutila da se njeno dete nalazi u katatoničnom stuporu.
Danas znamo da su tableti, pametni telefoni jedan oblik digitalne droge. Ovakvi slučajevi, kao što se desilo Suzaninom sinu, zabrinjavaju inženjere, tehničke dizajnere i osveštene roditelje.
Poznato je da Stiv Džobs nije dozvoljavao svojoj deci da koriste takvu tehniku. Rukovodioci i inženjeri Silicijumske doline svoju decu šalju u škole gde nema tehnologije. Osnivači Googla, za svoju decu su izabrali Montesori školu bez tehnologije, kao i kreator Amazona i osnivač Vikipedije.
Mnogi roditelji su do sada shvatili da ovi treperavi ekrani loše utiču na decu. Možemo svi da primetimo napad agresije onaj momenat kada se deci oduzme telefon iz ruke! Da stvar bude još gora, vidimo decu kojima je dosadno, koja su apatična jer “nisu umreženi, povezani, nemaju internet…”
Ali stvari su još gore nego što mislimo.
Danas znamo da su mobilni telefoni i tableti oblik digitlne droge. Nedavno istraživanje otkriva da oni utiču i na moždanu koru, koja je odgovorna za funkcionisanje tela, uključujući i impulse – baš kao i kokain.
Tehnologija ima tako uzbudljiv efekat da povećava nivo dopamina – neurotransimitera koji pružaju osećaj zadovoljstva i najviše je uključen u dinamiku zavisnosti – kao i seks.
Takav efekat je razlog zašto je dr Peter Vibrov, direktor Odeljenja za neurobiologiju Univerziteta u Kaliforniji, ekrane nazvao “elektronskim kokainom”, a kineski istraživači ih zovu “digitalnim heroinom”.
Zato, neka vas ne iznenadi to što decu sve teže možete odvojiti od ekrana. Stotine studija potvrđuje da ekran povećava depresiju, anksioznost i agresiju a mogu dovesti i do psihotičnih posledica u kojima dete gubi osećaj sa stvarnošću.
Kada dete pređe liniju istinske zavisnosti, lečenje može biti jako teško. Zapravo, lakše je tretirati ovisnike o heroinu i metu nego one koji su zavisni od video igrica, Fejsbuka i drugih društvenih mreža.
Prema podacima američke Akademije za pedijatriju iz 2013. godine, dete do 8 do 10 godine, pred ekranom provede po 10h. Dok tinejdžeri ispred ekrana provedu oko 11h.
Jedno od troje dece počinje da koristi pametni telefon pre nego što nauči da priča. Smatra se da 18% ljudi u SAD pati od tehnološke zavisnosti.
Kad osoba pređe liniju zavisnosti, kako bi se izlečila mora da se podvrgne potpunom digitalnom čišćenju, što podrazumeva da nema telefona, tableta, kompjutera ili tv. Ovo čišćenje treba da traje do 4 do 6 nedelja.
Zato što su digitalni uređaji svuda oko nas, zato je teže izlečiti se od ove zavisnosti nego do alkohola, droga ili cigara.
Kako zaštititi decu od digitalnih uređaja?
Ključ je decu ne izlagati mobilnim telefonima, tabletima, računarima u dobi od 4, 5 ili 8 godina. To znači umesto igrica, televizora, mobilnih telefona, društvenih mreža, dete izložiti knjigama, prirodi i sportu. Preporuka je da dete nema telefon ni kompjuter do 10 ili 12 godine!
Iskreno razgovarajte sa decom i objasnite im zašto oni ne smeju da imaju telefon i zašto nije dozvoljeno da se gleda televizor. Ručajte sa svojom decom bez prisustva televizora ili mobilnog telefona. Ako deci branite telefone, ni vi ne smete pred njima da koristite telefon.
Ja sam svojim devetogodišnjim blizancima objasnio zašto ne mogu da imaju telefon rečima da neka deca ne mogu da se kontrolišu koliko igraju igrice. Objasnio sam im da mogu da izgube želju da igraju bejzbol, čitaju knjige, manje komuniciraju sa prijateljima i sa roditeljima…
Razvojni psiholozi kažu da zdrava deca razvijaju maštu i interakciju sa svetom uz pomoć kreativnih igara. Nažalost, ekran sprečava ove procese.
Takođe znamo da su deca sklonija zavisnosti ako se osećaju usamljeno, oduđeno, beskorisno i dosadno. Najbolje rešenje ovog problema je da pomognete deci da steknu iskustvo u stvarnom životu.
Suzan (žena sa početka priče) je uklonila sve tablete, mobilne telefone i televizore iz blizine svog sina. Njemu je trebalo pune 4 godine da se oporavi. Tokom ovog perioda najbolji stručnjaci na svetu su ga učili kako da razumno koristi ekran i kako da izbegne ponovnu zavisnost.
Da li vi imate tu mogućnost? Da li vi možete svom detetu da zabranite korišćenje mobilnog telefona non -stop? Stručnjaci smatraju da su prvi zavisnici ona deca koja ručavaju uz mobilni telefon, ili idu na spavanje uz pesmice sa ekrana….
(Izvor: Stil)