“Mi se pre braka nismo ni videli i šta nam je falilo?” Neretki su zaključci starijih na za njih zabrinjavajuće stanje omladine koja “neshvatljivo” još uvek nema partnera.
Nekada je partnere birala familija a danas su posrednici mašine. Vreme u kom je partnere birala familija vrvelo je od strepnje, ali u slatkog uzbuđenja. Nekada je sve bila lutrija reklo bi se, ali koliko se to do danas zaista promenilo.
Mnogobrojni sajtovi za upoznavanje generišu vaše potencijalne spojeve. Partnere bira softver prema sličnostima vaših interesovanja ili kategorijama koje ste zadali. Čekajte, ne zvuči li to poznato?
Zar to nije upravo ono o čemu naši stari pričaju; ugovoreni sastanci, susreti “na slepo”, ima li razlike? Zapravo razlika je velika. Izbor koji vam naprave aplikacije za upoznavanje potpuna je lutrija, tu je sličnost velika, ali dok je familija obično dobro poznavala celo porodično stablo vašeg odabranog to se za mašinu ne može reći, a takođe, može biti i jako opasno.
Svakako, zavisi od vrste aplikacije kojih u virtuelnoj stvarnosti ima najraznovrsnijih. Ukoliko pristupate ovakvoj vrsti traženja partnera povedite računa o mogućnosti lažnog predstavljanja.
Potencijalna opasnost može da se desi čak i ako nije bilo lažnog predstavljanja, recimo da prilikom susreta vaš “odabrani” pogrešno shvati svrhu vašeg susreta. Prilikom razmenjivanja poruka delovalo vam je da niste prešli granicu pristojnosti. Jasno ste stavili do znanja da najpre očekujete upoznavanje, ali to bi moglo da se “izgubi u prevodu”.
Naravno, mnogo je i priča o upoznavanju koje se završilo bajkovito i “baš im ništa nije falilo”. Zato, ukoliko nemate vremena za izlaske, potražite partnera putem interneta. Uvek uputite i nekog vama bliskog u vaš iščekivani susret jer više glava pametnije je od jedne.
(Blic)