Sutra vernici i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju Velike zimske zadušnice. Obeležava se sećanje na sve preminule, ide se na groblje ili crkvu i pale se sveće.
Crkva je propisala posebne dane – Zadušnice, i to četiri puta godišnje. Zimske zadušnice su u subotu, pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su letnje zadušnice, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, a jesenje, Mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan.
Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika.
Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.
Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u mraku, nego u svetlosti Sunca.
Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zaceljuju rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove, koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
Na liturgiju, kada pođemo u crkvu, treba poneti:
- kuvano žito
- crno vino
- malu sveću koja se postavlja uz žito
- male sveće za svake upokojene zbog kojih obeležavate zadušnice ili jedna veća sveća za sve
- napišite spisak imena svih vaših upokojenih rođaka i prijatelja
Dani namenjeni dušama preminulih uvek padaju u subotu. Žito se nosi na groblje, ne da bi se „nahranio“ pokojnik, kako se ponekad u narodu veruje, već da bi se nahranila sirotinja koja u molitvama pominje pokojnika. Ne treba preterivati u pripremi hrane i crkveni velikodostojnici često upozoravaju da su „gozbe“ na daćama, parastosima i zadušnicama potpuno neprikladne.
Verovanja za Zadušnice
U Srbiji postoji verovanje da sveća upaljena na zadušnice gori sve do sledećih zadušnica. Takođe, rasprostranjeno je verovanje da ako se na zadušnice ne upali sveća, mrtvi će godinu dana biti u mraku.
U istočnim krajevima postoji verovanje da se na Zadušnice ne radi ništa sa vunom, a makaze su zatvorene kako bi i vučje čeljusti bile zatvorene.
Ko živi daleko od grobova najmilijih, treba da odnese žito i vino u crkvu, po običaju, kao i da upali sveće – simbol male žrtve bogu. Običaj je i da se na zadušnice deli milostinja. Posebno ne treba zaboraviti duhovnu milostinju – poklanjanje knjiga duhovnog sadržaja. One se mogu pokloniti onima koji ne mogu da je kupe ali i bibliotekama kako bi bile na raspolaganju što većem broju ljudi.
Žito je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog. Crno vino, označava Božje milosrđe kojim se leče rane greha. Sveća je simvol svetlosti Hristove. On je rekao: „Ja sam svetlost svetu“. Posle liturgije u crkvi se služi parastos. Posle parastosa se ide do grobova pokojnika.
(Espreso)