Ako ne možete da odete na groblje za zadušnice, dobro je da se pomolite za upokojene i da upalite sveće, po mogućstvu, u crkvi.
Molitva za pokojnike je veoma potrebna i predstavlja izuzetno dobročinstvo za njih, navode pravoslavni izvori. Zadušnice su dani kada se vrše posebni pomeni za upokojene.
U crkvenoj godini postoje četiri opšta zadušna dana: Zadušnice pred Vaskršnji post (uoči početka Velikog posta), Duhovske zadušnice (uoči praznika Svete Trojice), Miholjske zadušnice (uoči Miholjdana) i Mitrovske zadušnice (uoči Mitrovdana).
U crkvama se obeležavaju Svetom liturgijom i parastosom, na kome sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze groblja.
Na grobove se nose sveće, a sveštenici obavljaju pojedinačne parastose i čitaju molitve za preminule.
Ako nije moguće otići na grob pokojnika, njima se služi pomen u crkvi. Prema učenju Crkve, na Zadušnice se vernici mole u hramovima i na grobljima za pokoj duša umrlih, a čine i milostinju.
U crkvi se na Zadušnice pominju i reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova četvrtog veka hrišćanske propovedi:
“Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih.”
Da li su neophodne naše molitve za preminule? Jesu, neophodne su, zato što za njih predstavljaju veoma veliko dobročinstvo. Radi se o tome što posle smrti postoje dve večnosti: ili večno blaženstvo pravednika, ili večno mučenje grešnika.
Poznato je i to da na zemlji nema čoveka koji je živeo, a da nije zgrešio. Tako da je tačna tvrdnja da se u grehovima rađamo, u grehovima provodimo život, u grehovima i završavamo svoje zemaljsko postojanje. Ali da li svi oni koji greše prinose potpuno i iskreno kajanje pre smrti?
Jer, ponekad smrt zadesi čoveka koji se nalazi u stanju tako teške bolesti kad gubi sećanje i kad je njegova duša sasvim onemoćala. I jasno je da u takvom stanju čovek ne može da se seti svih svojih pogrešnih postupaka i da se pokaje za njih, – i umire s grehovima, navode pravoslavni spisi.
Često smrt čoveka pogodi iznenada i on ne prinevši nikakvo pokajanje takođe odlazi s grehovima. I sam sebi više ni na koji način ne može da pomogne. Čovek može da promeni svoju sudbinu samo dok je živ čineći dobra dela i moleći se Gospodu za svoje spasenje. Upravo u takvim slučajevima je molitva za pokojnike veoma potrebna i predstavlja izuzetno dobročinstvo za njih.
Molitva za upokojene
Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.
I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.
Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova.
Amin.
(Espreso / Lepa i srećna)