Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju slavu Svetog apostola Filipa, praznika u narodu još poznatijeg kao Božićne poklade.
Ovaj praznik je značajan i po tome što su u ovaj dan poklade pred Božićni post, koji se zato ponekad naziva Filipovim postom.
Sveti apostol Filip rodom iz Vitsaide kraj jezera Galilejskog. Revnosno je propovedao Jevanđelje u Aziji i u Grčkoj, u kojoj su Jevreji hteli da ga ubiju, ali ga je Bog spasao moćnim čudesima. Tako arhijerej jevrejski, koji se ustremi na Filipa da ga bije, ođednom oslepe i sav pocrni.
Prema starom narodnom verovanju, na ovaj dan trebalo bi pripremiti bogatu večeru i veseliti se sa svojim ukućanima kako bi iz kuće oterali zlo.
Proslavi Božića, naime, prethodi veliki božićni post u trajanju od 40 dana, ali pre njega idu Božićne poklade odnosno gozbe. Upravo one obiluju različitim narodnim običajima.
Prema starom narodnom verovanju, na ovaj dan trebalo bi pripremiti bogatu večeru i veseliti se sa svojim ukućanima.
Smatra se da su poklade dan za praštanje i veselje, pa se priređuju povorke maskiranih igrača, koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite trikove.
Posle poklada počinje post, koji podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, hrane životinjskog porekla i alkoholnog pića. To je telesni post, dok duhovni post podrazumeva i uzdržavanje od loših misli, želja i najbitnije dela.
Na taj način se bore protiv zlih sila i veštica, za koje se veruje da imaju jači uticaj u vreme poklada.
Različiti običaji se vezuju za ovaj dan, što zavisi od kraja do kraja. Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.
Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: “Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac”.
Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri (“olalija”). U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja vatri i igranja oko njih.
Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.
(Espreso / Nportal)