Ovaj dan se slavi i kao Pretprazništvo Bogojavljenja, pa se vezuje i veliki broj običaja.
Prepodobni Serafim Sarovski bio je jedan od najvećih ruskih pravoslavnih podvižnika, prozorljivaca i čudotvoraca, a slavi se kao svetitelj i to 15. januara.
Dobivši od Boga blagodatne darove: prozorljivosti, čudesa i isceljenja, a po volji Svevišnjeg, počeo je da stupa u razgovor sa posetiocima, a pre svega sa monasima. Njegove reči, prenete nekom posebnom ljubavlju i prepune neke tihe, životne vlasti, zagrevala su ljudska srca, čak i ona okorela i hladna.
Sa velikom ljubavlju lečio je sve duševne i telesne bolesti. Toliko je bio poznat i voljen da je dnevno dolazilo skoro po dve hiljade ljudi na lečenje ili savete, ili samo za njegov blagoslov.
Odlikovao se velikom smernošću. Kada ga je ceo svet slavio, on je sebe nazivao ubogi Serafim.
Dana 14. januara 1833. godine starac Serafim je završio svoj život na zemlji, u svojoj običnoj beloj podrasi, klečeći na kolenima na svagdašnjem mestu svojih molitvenih podviga, pred ikonom Božje Matere “Umilenje”. Oko vratu mu je visio mali krst sa raspećem, a ruke su mu bile prekrštene na grudima.
Osim što je mnogima pomagao za života, Serafim Sarovski ostavio je dragocene reči koje žive skoro dva veka nakon njegove smrti. Ovo su njegovi saveti o tome kako da sačuvate unutrašnji mir:
– Ništa na svetu nije bolje od mira u Hristu – u njemu se poništava svaka borba vazdušnih i zemnih duhova: Jer ne ratujemo mi protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe podnebesnih.
Ovaj dan se praznuje i kao Pretprazništvo Bogojavljenja, pa se u pojedinim delovima Srbije verovalo da bi valjalo dočekati ponoć kako bi se Svetom Serafimu uputila molitva za mir i sreću. Predanje kaže da će ovaj svetitelj svakome ko to učini poslati veliko čudo.
(Srbija Danas)