Rođen je u 3. veku. U službu imperatora Karinusa, stupio je da bi, po predanju, spasio hrišćane. Zbog velike hrabrosti koju je nosio u sebi, kao i učenosti, napredovao je brzo.
Pravoslavno predanje kaže da je postao načelnik dvorske straže za vreme Dioklecijana koji, kao i njegov prethodnik, nije znao da je Sevastijan hrišćanin.
Sevastijan je 286. godine otkriven kao hrišćanin, a Dioklecijan ga je momentalno optužio za izdaju. Vezan je za kolac, a strelci su ga gađali. Bio je prekriven strelama, ali one nisu ubile Sevastijana.
Pravoslavno predanje kaže da se on, kada su svi mislili da je mrtav, “javio živ i zdrav”, a da su ga potom “mnogobošci motkama ubili”. Međutim, postoji i mišljenje da je na lice mesta je došla Irena Rimska, udovica Svetog Kastula, koja je otkrila da je i dalje živ. Odvela ga je svojoj kući i negovala ga je.
Sevastijan je, nakon što se oporavio, stao na neko stepenište u Rimu kuda je prolazila carska povorka i pred svima verbalno napao Dioklecijana zbog svireposti prema hrišćanima.
Sveti mučenik Sevastijan se smatra zaštitnikom onih koji su bolesni, ratni invalidi, vojnici i policajci.
Njega su, kao i Svetog Đorđa, često upravo vojnici uzimali za zaštitnika; njegov kult je i kod pravoslavaca i kod rimokatolika kulminirao u 14-15. veku.
(Espreso / Magazin Novosti)