Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava Svetog prepodobnog Maksima ispovednika, sveca koji se smatra najvećim ocem pravoslavlja. Pun revnosti za Gospoda Hrista, sveti mučenik Maksim vide jednom gde se idolopoklonici ne samo klanjaju idolima, nego i druge primoravaju da to čine.
Maksim je zajedno sa Evtihijem tvrdio da je u Hristosu jedna priroda, ali da on ima više volja i da se ne sme ograničavati samo na jednu.
Zbog ove tvrdnje kneževi su naredili da mu se odseče jezik i da se otera iz Carigrada, odnosno da se utamniči u drugom gradu. Od tada on se stade moliti Bogu da prekrati gonjenje na hrišćane. I mnoge neznabošce on sam krsti.
“Ko vidi u srcu svome trag mržnje prema ma kom čoveku za ma kakvu pogrešku, potpuno je tuđ ljubavi prema Bogu. Jer ljubav prema Bogu nikako ne trpi mržnju prema čoveku”, govorio je Sveti Maksim.
Jednom prilikom kada neznabošci stadoše usrdno prinositi svojim bogovima na žrtvu ne samo životinje nego i ljude, sveti mučenik, ne podnoseći takav prizor, zađe među idolopoklonike, javno ih izobliči i njihove idole nazva običnim drvetom i kamenom, jer su nemoćni da i sebi samima pomognu.
Tada ga neznabošci dohvatiše, i najpre na silne muke staviše, pa najzad kamenjem zatrpaše. Tako je skončao sveti mučenik, 250. godine, za carovanja Dekija – jednog od najsvirepijih gonitelja hrišćana koji je carovao od 249 do 251 godine.
Vernici sutra treba da zapale sveću za sve mučenike i stradale, a nikako se ne valja ušivati odeća.
„Nastavniče Pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Maksime premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše.“
(Espreso)