Srpska pravoslava crkva i njeni vernici sutra obeležavaju svete mučenike Filimona, Apolonija i Arijana.
Priča o ovim svecima će vas i te kako podsetiti na današnje vreme, ali i naučiti mnogo o pokajanju i primanju vere.
U vreme Dioklecijana neki sudija Arijan je ljuto mučio hrišćane u Misiru.
Između ostalih, uhvatio je i Apolonija i pripretio mu mukama. Ovaj se uplašio od muka, pa potplatio nekog poznatog muzikanta Filimona, neznabošca, da bi on umesto njega, prerušen u njegovo odelo, prineo žrtvu idolima.
No, kada je Filimon stupio pred idole, odjednom je zasijala svetlost hrišćanske vere u njegovom srcu, on se prekrstio i pomolio.
Potom je izašao i počeo da viče: “Hrišćanin sam! sluga Hrista Boga živoga!” Kada je ovo sudija čuo, nasmejao se, misleći da se Filimon podsmeva hrišćanima.
Filimon je na kraju bio mučen groznim mukama. Dažd s neba je pao na njega i krstio ga. Najzad su i Filimon i Apolonije bili posečeni od Arijana sudije. No, tada je i Arijan postao hrišćanin, pošto je izlečio svoje slepo oko čudesnim načinom na Filimonovom grobu. Osuđen na smrt od cara Dioklecijana, i pogubljen sa četiri vojnika, koji su se takođe deklarisali kao hrišćani.
Poznadoste veru, priznadoste Hrista, Predadoste telo, da bi dušu spasli, Zato vam se ime na nebesi blista I u crkvi svetli, ognji neugasli. Molite se za nas, besmrtni junaci, Da c’ odbiju od nas grehovni oblaci, Levkije blaženi i Tirse viteški Kaliniče slavni, dični Filimone, I ostali redom, bol podneste teški, No sad ste građani bolje vasione, Molite se za nas, krasni svetilnici, Mol’te se za crkvu, Božji mučenici. Poznadoste ljubav, nebesku svojinu, Zemlja joj ne znade ni imena pravog, Videste je celu u Božijem Sinu, U znaku pacpeća i čela krvavog. Sad ste blizu Boga, i lice My zrite, Molitvama vašim grehe nam pokrijte.
(Espreso)