Božićni post, kojim se vernici Srpske pravoslavne crkve pripremaju za praznovanje rođenja Isusa Hrista, počinje 28. novembra, a završava se na Badnji dan, 6. januara. Veruje se da je Božićni post uveden još u 4. veku, a puno trajanje od 40 dana dobio je u 12. veku.
Post ne podrazumeva jednoličnu dijetu ili gladovanje, već uravnoteženu ishranu namirnicama biljnog porekla. U toku celog Božićnog posta ne jede se meso, beli mrs i jaja.
Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste “na vodi”. Riba se jede svake subote i nedelje, kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak.
Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti “na vodi”. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti “na vodi”.
Ne treba zaboraviti da crkva ističe da tokom posta ne treba da umrtvljujemo svoje telo, nego svoje strasti. Post ne znači da se samo uzdržavamo od mrsne hrane, već pre svega od loših misli, želja i dela.
Post je veoma važan za duhovni i telesni život, to je vreme kada se u svemu pronalazi mera i prvi je korak na putu spasenja. Bez duhovnog posta, kažu sveštenici, sam telesni post Bog ne prihvata. Post najpre ima duhovni smisao i on je organski povezan sa celokupnim duhovnim životom.
Božić će, kao i svake godine, pravoslavni vernici obeležiti 7. januara.
(Espreso)